Evropski pokret u Srbji je sa partnerima održao konferenciju „Budućnost dekarbonizacije u Srbiji i iskustvo zemalja Višegradske grupe (V4)“ dana 14.09.2023.godine. Konferencija je bila posvećena diskusijama o značaju postupnog izbacivanja uglja u kontekstu zaštite životne sredine i procesa evropske integracije Srbije, kao i razmeni uvida o sličnostima i razlikama na putu dekarbonizacije zemalja Višegradske grupe (V4) i Srbije. Predstavnici javnih institucija u Srbiji, zemalja V4, delegacije EU, istraživačkih instituta i civilnih organizacija fokusirali su svoja izlaganja na konkretna pitanja u okviru dva panela-Zelene politike su važne: implikacije na životnu sredinu i proces pristupanja EU i V4 zemlje i Srbija – dele put dekarbonizacije.
Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji je u uvodnom obraćanju pozdravila prisutne i istakla da pravična tranzicija ka zelenoj energiji mora da bude dizajnirana i sprovedena na način da štiti ekonomsku sigurnost i zaposlenost.
„Uz veću finansijsku podršku i priznanje konstruktivne uloge koju imaju u zelenoj tranziciji, organizacije civilnog društva mogu pružiti esencijalnu profesionalnu podršku u razvoju politika i podizanju svesti o prelasku na obnovljivu energiju.”
Smatra da sinergija može doneti samo dobro građanima i ističe spremnost na dalju saradnju u ovoj oblasti, jer „mi, kao predstavci civilnog društva želimo da budemo deo rešenja, a ne deo problema.”
Žiga Faktor, šef kancelarije Europeuma u Briselu je izneo mišljenje da se aspiracije EU u oblasti zelene tranzicije ne završavaju na granicama EU. „One moraju uključiti i Zapadni Balkan i gotovo je prirodno da V4 može pomoći ovom procesu, obzirom da deli isti put“-navodi Faktor.
Biljana Ramić iz Ministarstva rudarstva i energetike vidi energetsku tranziciju kao veoma složen proces koji podrazumeva političke, ekonomske, naučne i druge aspekte. „Energetska tranzicija i Zelena agenda predstavljaju put srpske državne politike i one su veoma važne za proces pristupanja EU. Proces dekarbonizacije je veoma težak za Srbiju i energetski sektor ima veoma važnu ulogu. Naš energetski sistem je veoma star i potrebno je da ga modernizujemo“-ističe ona. „Iz energetske perspektive 2030. godina je sutra“, dodaje Ramić.
Ambasador Češke u Srbiji, Tomaš Kuchta se osvrnuo na češko predsedavanje Višegradskoj grupi i napomenuo: „Pre svega želimo da se fokusiramo na kontakte ljudi sa ljudima i saradnju u oblasti transporta. Zato je moto našeg predsedavanja V4 za građane. Želimo da regionalna saradnja ostane pragmatična, fleksibilna i inkluzivna. Uprkos nekim razlikama u stavovima V4 država, pogotovo u oblasti spoljne i bezbednosne politike EU, V4 saradnja ostaje jedna od naših tradicionalnih, regionalnih formata za negovanje dobrosusedskih odnosa“.
Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu u Delegaciji EU u Srbiji je stava da: “Neki kažu da je kasno da učinimo nešto, drugi da nikada nije kasno. Ja mislim da nikada nije kasno i Srbija je saglasna“.
Veruje da zelena tranzicija mora biti pravedna tranzicija, ne samo tranzicija i pita se „ukoliko nam nije stalo do ljudi, šta onda radimo?“.
Damir Dizdarević, projektni koordinator u Beogradskoj otvorenoj školi, smatra da se organizacije civilnog društva suočavaju sa izazovima vezanim za pristup sredstvima koja su im potrebna. „Dostupno je sve više i više finansija, ali nije dovoljno“, ističe Dizdarević. Kao jednu od najvećih uloga OCD vidi fasilitaciju javnog dijaloga o životnoj sredini. Prema njegovom mišljenju potrebno je da „ generišemo političku volju, da podignemo svest javnosti o dekarbonizaciji i da nadgledamo primenu javnih politika“.
Aleksandar Kovačević, ekspert za energetiku, ispred Evropskog pokreta u Srbiji je naglasio: “Govorimo o harmonizaciji, pristupanju EU i svim tim velikim rečima, a ne o fundamemtalnostima-kao recimo da Dunav i Luka Beograd rade na 15% ukupnih kapaciteta.“
Rebeka Hengalova, naučna saradnica iz Europeuma, smatra da proces dekarbonizacije u velikoj meri zavisi od gradjanskih pokreta i političke stabilnosti. „Pravedna tranzicija se mora odvojati odozdo ka gore.”
Milena Antić, generalna sekretarka Koalicija 27 veruje da nevladine organizacije mogu biti poveznica izmedju medija i nauke. „Gradjani ne veruju medijima i često ne veruju da klimatske promene postoje, a nauka nekada ne ume da pronadje prave reči da ih objasni gradjanima.“
Predstavljanje činjenica i brojki, uvidi o položaju Srbije u poređenju sa iskustvom višegradskih zemalja i isticanje mogućnosti koje klimatske politike EU nude za zemlje kandidate bilo je u prvom planu panela. Pored toga, panel se bavio socio-ekološkim i ekonomskim aspektima zelene i pravedne tranzicije, kao i ulogom organizacija civilnog društva i angažovanjem javnosti u ovim procesima, u cilju inkluzivnosti i kreiranja politika odozdo prema gore. Proces evrointegracije Srbije i klimatska agenda EU su bili tematska okosnica konferencije.
Konferencija je biti prilika za predstavljanje predloga političkog dokumenta o dekarbonizaciji u Srbiji koji sažima i iskustvo V4 zemalja koje može poslužiti kao dobra praksa daljeg razvoja politika u Srbiji. Horizontalno pitanje na koje su svi panelisti davali odgovor jeste koji su načini za osnaživanje i veće uključivanje OCD u Srbiji aktivnih u oblasti zaštite životne sredine i energetike, u proces dekarbonizacije.
Evropski pokret u Srbiji je sa partnerima organizovao ovu konferenciju kao završni događaj na projektu „Osnaživanje OCD u Srbiji, uključenih u proces dekarbonizacije kroz iskustvo zemalja Višegradske grupe“ čiju realizaciju podržava Višegradski fond.
Više fotografija možete videti na linku: https://www.flickr.com/photos/evropskipokret/albums/72177720311216823
Link ka publikaciji: https://www.emins.org/prilike-za-dekarbonizaciju-energetskog-sektora-u-srbiji-u-2023-godini/
