Juče je u Medija centru u Beogradu održana konferencija za medije u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, „Podeli znanje – Ka rodnoj ravnopravnosti u regionu (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Srbija)“, čiji cilj je promocija regionalne saradnje u mentorskim programima za osnaživanje položaja žena u regionu.

Konferencija je prilika za razgovor o potencijalima za jačanje regionalne saradnje u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i rezultatima i perspektivama regionalizacije mentorskog programa za žene Podeli svoje znanje. Prvi deo konferencije bio je posvećen razgovoru o načinima jačanja saradnje među ženama i ženske solidarnosti, dok je drugi deo konferencije obeležila razmena uvida o potencijalima za zajedničke poduhvate u izgradnji kapaciteta i povezanosti žena u regionu.

Dragana Đurica je ispred Evropskog pokreta u Srbiji u uvodnom obraćanju istakla da se ova konferencija održava u sklopu istoimenog projekta, koji Evropski pokret uz podršku prijatelja i partnera iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i misije OEBS-a sprovodi već trinaest godina.

„Povod za današnje okupljanje je širenje projekta koji se dvanaest godina sprovodio u Srbiji, a od toga godinu dana kao pilot projekat u Bosni i Hercegovini i njegovo dalje širenje na Zapadni Balkan. Na kraju, događaj će upriličiti i okupljanje Alumni kluba “Podeli svoje znanje” koji broji preko 200 aktivnih članica, a koje će predvoditi ovogodišnje učesnice. U okviru ove sesije predstaviće se neke od ovogodišnjih mentorina sa idejama na kojima rade. Pored predstavljanja svojih projekata, govoriće i o programu “Podeli svoje znanje” i tome kako je mentorski  odnos unapredio njihov rad“, rekla je Đurica.

Đurica je napomenula da je program „Podeli znanje“ čisto aktivistički, odnosno da se na bavi politikama, već načinima njihove praktične primene u životu i poslovanju i deljenju znanja unutar ženske mreže, povezivanju žena i jačanju njihovih položaja u društvu.

„Kroz naš program osnaživanje je dobilo oko šesto žena. Ukupno smo održali 40 okruglih stolova na temu rodne ravnopravnosti i ženskog liderstva i emitovali smo dva serijala podcasta od ukupno dvanaest epizoda i tokom prve pilot faze u Bosni i Hercegovini je učestvovalo 26 žena“, istakla je Đurica.

Prvi panel nosio je naziv „Ženskom solidarnošću do jačanja položaja žena“. Đurica je govornicama postavila pitanje koliko je njihova organizacija/institucija uključena u sprovođenje rodne ravnopravnosti i gde najviše vide progres, a gde izazove.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije Brankica Janković podsetila je prisutne da je danas Međunarodni dan jednakih plata ustanovljen od strane UN-a i da je to odgovor na pitanje šta još nismo dostigli, u Srbiji i regionu.

„U Evropskoj uniji žene prosečno zarađuju 16,2 odsto manje. U Srbiji je prema zvaničnim podacima ta razlika 8,8 procenata, ali prema drugim relevantnim istraživanjima ti procenti idu i više, u zavisnosti od oblasti. Nemamo nikakvu dilemu da je to jedan od izazova koji bi trebalo prevazići. Mnogo toga se učinilo na suzbijanju diskriminacije žena, ali ovaj podatak nije za pohvalu. Isto tako, treba suzbiti negativan trend na Balkanu, a to je marginalizacija žena i nabujala mizoginija i seksizam, a regionalna saradnja je od ključne važnosti za rodnu ravnopravnost“, istakla je poverenica.

Ona je navela da je prisutna diskriminacija na tržištu rada i da postoje brojni problemi u vezi sa materinstvom i negom deteta. „Mnogo toga je urađeno na zakonodavnoj ravni, ali ne može zakon samo po sebi da stvori pravdu. Mi kulturne obrasce moramo da promenimo, a njih ne menja zakon. I dalje običaj ima primat. Međutim, ključan problem i dalje jeste sveprisutno nasilje prema ženama.“, rekla je Janković.

Jasminka Džumhur, Ombudsmanka Bosne i Hercegovine rekla je da je situacija mnogo složenija nego u posleratno vreme i da je neopohodno sprovesti istraživanje i utvrditi faktore koji su uticali na dešavanja u to vreme i danas. „U praksi imamo mnogo lošije zakone i manje razumevanja šta znači rodna ravnopravnost. Kada govorimo o instituciji Ombudsmana, vidljiviji je problem nasilja nad ženama i postavlja se pitanje reagovanja institucija na nasilje. Da li je dovoljno izmeniti te zakone, ako nismo uspeli da sprovedemo implementaciju tih zakona u kaznenim granicama koje su niže od onoga što se planira, to ne postavlja samo pitanje zakonskih rešenja već i šta je sa implementacijom i gde se zatajilo. Zakonodavstvo može biti izvanredno, ali ako imamo slabe institucije, onda zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru“, rekla je Džumhur.

Ona je konstatovala da žene rade u niskoprofitabilnim granama i da rade nedeljom. „Žene bi trebalo da se solidarišu i da nedeljom ne idu u prodavnicu, kako bi žene koje rade u trgovini ili drugim uslužnim delatnostima mogle da budu sa porodicom tog dana“, navela je Džumhur.

„Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, nosioci vlasti smatraju da su to „naša pitanja“, a ne da su to pitanja politike i države. Šta solidarnost uopšte podrazumeva sa ovakvim pokazateljima, to znači da se odričete žena kao ljudskog potencijala koji je neophodan“, istakla je Džuhmur.

Plamena Halacheva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji iz svog iskustva rada u regionu istakla je postojanje velikog potencijala za deljenje iskustva, znanja i promociju rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena.

„Ovaj region je poznat po brojim izazovima sa kojima su se žene suočavale- ratovi, nasilje, ali i po ženama koje znaju kako da se bore za slobodu i jednakost. Neka istraživanja pokazuju da bi BDP Zapadnog Balkana bio viši za dvadeset odsto, kada bi žene imale isto učešće na tržištu rada kao muškarci. S tim u vezi, treba dosta napora da se promene stvari na tržištu rada, ako znamo da dosta žena obavlja slabo plaćene poslove. Isto tako, nemamo dovoljno žena na ključnim mestima donosioca odluka, što je zajednička karakteristika za sve zemlje Zapadnog Balkana. Ne može postojati jednakost, ako ne postoji sloboda od nasilja, a poznata je činjenica da je 30 odsto žena sa Balkana osetilo zlostavljanje u porodici ili van nje“, rekla je Halacheva.

Holly Zardus, Ataše za kulturu Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji rekla je da je ova tema prioritet amabasade trinaest godina.

„Generalno je poznato da SAD podstiču demokratiju, ali i osnaživanje žena koje će služiti demokratiji, a za to je potrebna inkluzivnost, kao i jednakost. Ovi problemi postoje globalno i zato jesu fundamentalni. Institucije moći bi trebalo da budu inkluzivnije za žene. Žene na Balkanu su snaže, one nose moć u sebi u poređenju sa ženama sa drugim ženama sveta sa kojima sam se srela. Kada jedna osoba odluči da uradi nešto drugačije, to je varnica koja će podmenuti požar i doneti promenu. Pokrenuli smo program za mlade u ambasadi kako bismo ih osnažili, pod nazivom „Balkanski omladinski lideri“, koji okuplja mlade iz regiona. Taj program ih osnažuje da oni mogu da upravljaju budućnošću i oblikuju društva onako kako žele da ih vide i gde žele da žive. Izazovno je na Balkanu uticati na mlade da promene mišljenje. Isto tako, smatram da žene nemaju ove prepreke kao mladi jer su one starije, mudrije i dugo žive u situaciji koja nije u redu- manje su plaćenje za posao, osećaju nasilje ili vide nasilje nad drugim ženama, što je totalno neprihvatljivo i može da vodi ka promeni“, objasnila je Zardus.

Jadranka Milićević direktorka Fondacija Cure iz Bosne i Hercegovine rekla je da za temu ravnopravnosti često nisu zainteresovane ni žene na odlučujućim položajima. „Globalno zakon o ravnopravnosti polova svi osećaju kao nametnut zakon. Govorim zato što mi u BiH smo prvi krenuli sa inicijativom o ravnopravnosti polova i za prve zakone smo koristili prisustvo međunarodne zajednice, kako bismo naše društvo vratili na stanje pre devedesetih godina. Godine 1996. bio je prvi saziv Državnog parlamenta gde je sedela samo jedna žena od ukupno 192 člana. Insistirali smo da na državnom nivou bude izglasan zakon, koji je usvojen 2003. godine i tada smo mislile da je zakonom sve rešeno, a do dana današnjeg na svim nivoima vlasti je najveći problem implementacija zakona. Trebalo bi da budemo ponosni na urađeno, ali da vršimo i dalje pritisak na donosioce odluka. Kod nas porodiljsko odsustvo u deset kantona nije isto ni plaćeno, ni regulisano. Kada je reč o političkoj participaciji žena, koja je niska, žene na fukciji ne smeju da preuzmu inicijativu, već to rade mimo političke partije. Pitanje alimentacije u Bosni i Hercegovini je katastrofalno i zavisi od opštine i kantona. Zato je jako važno da učimo jedni od drugih regionalno“, navela je Milićević.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije Brankica Janković, govoreći o zakonodavnom okviru, podsetila je da je Zakon u rodnoj ravnopravnosti donet pre dve godine, ali je istakla i izmene Zakona o diskriminaciji.

„Na nivou institucija diskutujemo o tome hoće li naš mehanizam koji imamo na raspolaganju (preporuka i inicijativa) delovati, jer sve zavisi od stanja u društvu i koliko društvo toleriše diskriminaciju i kako reaguje na ravnopravnost. Za sada po našim preporukama imamo visok nivo postupanja po osnovu diskirminacije i to između 80 i 90 procenata godišnje. Međutim, ne stižu svi slučajevi diskriminacije pred institucije, jer je visok stepen tolerancije na diskriminaciju i neravnopravnost, ali je i visok strah od prijavljivanja, što je deo nasleđene kulture. Nakon preporuke i izricanja opomene po kojoj neko ne postupi, mi obaveštavamo javnost i to je snažan mehanizam. Međutim, kolege u Evropi se žale da je neophodna sankcija. Procesi iza donošenja zakona nisu jednostavni jer se nameće pitanje da li su oni neophodni i da li će ugroziti našu porodicu i državu. Ključni problem je što žene nisu jednake u privatnom životu i prihvataju brigu o deci i roditeljima, takođe, bitno je pitanje alimentacije i radimo na osnivanju Alimentacionog fonda koji bi bio važan iskorak“, istakla je poverenica.

Jasminka Džumhur, Ombudsmanka Bosne i Hercegovine ukazala je na probleme implementacije zakona i na to da se izriču minimalne kazne, kao i da se stalno provlači to da je nasilnik porodičan čovek, a da je poseban problem kada na različitim nivoima ne postoji želja za zajedničkom koordinacijom. „Regionalnim delovanjem možemo i treba mnogo više da uradimo. Česte imene zakona imamo jer nedostaje simbioza šireg pokreta, koji će uključiti kolege i koleginice iz akademske zajednice, a polozna osnova trebaju da budu međunarodne obaveze, ali treba težiti ka više od minimuma“, istakla je Džumhur.

Drugi panel nosio je naziv „Podeli svoje znanje u regionu“, a moderatorka je bila Zorana Antonijević, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i alumni programa PSZ.

Zorana Milovanović ispred Evropskog pokreta u Srbiji istakla je da program ima višedimenzionalni uticaj, a da je fokusiran na saradnju sa ciljnom grupom.

„Ideja ovog programa se zasniva na osnaživanju žena i devojaka individualno, ali se ti efekti multiplikuju. Imamo aktivistički pristup koji okuplja 600 žena učesnica programa, a taj broj je i veći ako ubrojimo naše saradnice i partnerke i ovaj program ima veliki uticaj, jer region i dalje pati od tihe diskriminacije. Tokom perioda pandemije uočile smo prilike i na osnovu entuzijazma članica tima smo rešile da otpočnemo regionalizaciju programa. Krenuli smo sa Bosnom i Hercegovinom, s obzirom na dobro partnerstvo i tri godine kasnije uz podršku ambasade SAD radimo i sistemski na regionalizaciji. Krajnja poruka programa i kvalitativni efekat jeste da nijedna žena ne može ništa uraditi sama i da ekspertkinje svoje iskustvo stave na raspolaganje. U okviru programa naše mentorine shvataju koliko je značaj povezivanja i da jedna drugoj mogu doprineti i van mentroskog odnosa. Evropski pokret je posvećen ovoj oblasti u cilju dalje regionalizacije zbog regionalnog povezivanja i saradnje, kao i otvaranje tržišta koje je u procesu same integracije“, istakla je Milovanović.

Daliborka Uljarević izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore rekla je da sama činjenica da žene danas za stolom diskutuju o ovoj teme jeste pokazatelj da je rodna ravnopravnost još uvek daleko u regionu, jer ovo pitanje ne može biti vezano samo za jedan pol i ukazuje koliko je tema još uvek nedovoljno inkluzivna i da bez toga ne može biti pomaka.

„Mentorski programi nose veliki potencijal kada je u pitanju osnaživanje žena u različitim oblastima. Važno je da budemo budni i pratimo šta se oko nas dešava i da imamo svoj stav oko principa i vrednosti jer nas to pokreće, a sve ostale stvari mogu da budu promenljive, a ako vrednosni okvir nije adekvatan, teško da ćemo menjati društvo na bolje“, istakla je Uljarević.

Crna Gora je više puta pomenuta kao dobar primer organizovanja žena tokom panela, a Uljarević je navela da se tamo „na mentalnom nivou nisu prevazišle neke stvari, ne prihvata se kao mejnstrim da žena može isto kao i muškarac na nivou društvenog angažmana ili bilo kog drugog“.

Uljarević smatra da mentorski programi grade otpornost i samopouzdanje koji su jako važni. „Mnogo kvalitetnih ljudi se povuklo jer nisu hteli da budu u blatu ili su osećali da nisu deo širih mreža. U Crnoj Gori se danas prednjači po broju abortusa zbog pola detata. Žene se ne doživljavaju onoliko vredne i angažovane kao pre deset ili dvadeset godina. Najveći broj ženskog parlamentarnog kluba je reagovao na napade žena i svakodnevno su reaktivno nastupale na gašenje požara“, navela je ona.

Govoreći o primerima dobre prakse, Uljarević je navela da se tekovina ženske borbe u Crnoj Gori ogleda u zakonodvanom okviru, pre svega kroz kvote o zastupljenosti žena u politici. „Međutim, problem u praksi je da se zaobiđe sve ono u zakonima što nekome ne odgovara i oni se tretiraju kao švedski sto. Naučena lekcija je da nije dovoljno imati zakonodavni okvir, već mora postojati svet zašto je takav okvir definisan i zašto se mora poštovati. To podrazumeva emancipaciju donosioca odluka, ali i šireg građanstva“, ističe Uljarević.

Gorica Ivić izvršna direktorka Fondacije Udružene žene Banja Luka iz Bosne i Hercegovine osvrnula se na značaj formalnih i neformalnih programa za rad u organizacijama civilnog društva.

„Ne postoji formalno obrazovanje koje vas može pripremiti da radite u nevladinoj organzaciji. Žene koje vode nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini su različitih struka i profesija. Ono što je važno za radu u OCD je da ako ne verujete u ono što radite, nemoguće je raditi. Isto je ako ne znate šta znači borba za ženska prava kroz istoriju.  Ipak zamerka nije upućena samo na formalno obrazovanje, već se odnosi i na to što je akademska zajednica jako malo orijentisana ka doprinosu nevladinom sektora i aktivističkim pokretima za ženska prava. Isto tako, NVO se nisu dovoljno posvetile da dokumentuju ono što su do sada uradile. Mi kroz rad organizacije radimo sa ženama u politici koje same ne razumeju ženski pokret i borbu za prava glasa, a zbog tog ženskog pokreta su dobile mogućnost da biraju i budu birane. Mentorski programi su prenos znanja od krucijalne važnosti u ovoj oblasti, jer nas formalno obrazovanje ne priprema za to. Direktna rad sa žrtvama nasilja je rad na njihovoj otpronosti da se suočavaju sa nasiljem i da one budu nositeljke promena, a ne samo žrtve, i one svojim iskustvom pomažu drugim ženama i doprinose njihovoj otpronosti da se suprotstave nasilju“, rekla je Ivić.

Govoreći o primerima dobre prakse, Ivić je istakla je da je jedan od strateških programa rad sa ženama u politici na način da se one kroz edukacije obučavaju šta je položaj žena i šta je nasilje nad ženama i u okviru entiteta u Republici Srpskoj su uspele da se izbore da sigurne kuće od osnivanja budu finasirane od strane institucija sistema, a da ih vode nevladine organizacije.

Valentina Petrovska Disoska ispred Nacionalne platforma za žensko preduzetništvo NPWE iz Severne Makedonije rekla je da bez povezivanja u regionu i mentorstva ne bi ništa bilo moguće.

„Sada radimo pomoć ženama u biznisu na razlačitim nivoima. Radimo sa vlastima, lokalnim institucijima i OCD, sa ženama i mladima. Ne možemo reći da možemo osnaživati samo preduzetnice, morali smo da obučavamo naše vlasti šta to znači. Kroz Nacionalnu platformu za žensko preduzetništvo smo napravili saradnju sa preko 300 potpisanih institucija i organizacija koje nas podržavaju i ta platforma nije samo za pregovore na nacionalnom nivou sa Vladom i ministarstvima, već smo kroz nju napravili savete za žene u gradovima koji su to hteli i objasnili smo loklanim vlastima da je važno da se razvije infrastruktura i da se napravi omogućavajuća okolina koja će da pomogne ženama da razviju preduzetništvo. To je cilj ekonomskog jačanja lokalnih samouprava, a potom na nacionalnom i regionalnom nivou. Jako je važno osvestiti žene da Severna Makedonija nije tržište, mi moramo da radimo pre svega regionalno kroz umrežavanje u biznisima i zastupanje inicijativa u poslovanju, i da idemo ka svetskom tržištu“.

Na kraju, događaj je upriličilo okupljanje Alumni kluba Podeli svoje znanje koji broji preko 200 aktivnih članica koje će predvoditi ovogodišnje učesnice. U okviru ove sesije predstavile su se neke od ovogodišnjih mentorina sa idejama na kojima rade. Pored predstavljanja svojih projekata govorile su i o programu Podeli svoje znanje i tome kako je mentorski odnos unapredio njihov rad.

Više fotografija sa samog događaja možete pogledati na linku https://www.flickr.com/photos/evropskipokret/albums/72177720311301451.

Evropski pokret u Srbiji konferenciju „Regionalna saradnja za rodno ravnopravniji region (Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija)“ realizuje u okviru projekta ”Razvoj uslova za regionalnu implementaciju mentorskog programa za žene Podeli svoje znanje – Bosna i Hercegovina”, koji podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. Cilj projekta je regionalizacija mentorskog programa za žene „Podeli svoje znanje“ i izgradnja regionalne ženske mreže.