Za gotovo ceo svet 2020. godina biće upamćena kao jedna od najtežih godina sa katastrofalnim posledicama po zdravlje ljudi i ekonomije država. Međutim, i u takvim uslovima, vlade Zapadnog Balkana (ZB) uspele su da pronađu načine da se povežu i sarađuju. Čini se i više nego prethodnih “mirnodopskih” godina.
Ilija Gavrilović, Član Foruma mladih Evropskog pokreta u SrbijiPrethodnih par nedelja, kao na traci, smenjivale su se jedna za drugom vesti o novim regionalnim inicijativama, odnosno poboljšanju već postojećih.
Krenimo redom.
Krajem oktobra ove godine održan je treći po redu Digitalni samit Zapadnog Balkana u Tirani, na kojem su učesnici, predstavnici vlada ZB, potvrdili svoju rešenost da 1. jula 2021. godine ukinu roming za stanovnike ovog regiona. To će u praksi značiti da će građani Srbije moći da koriste telefonske usluge u bilo kom delu ZB po cenama koje važe u Srbiji i obrnuto. Već sada su cene telefonskih usluga (poziva, poruka i internet saobraćaja) u regionu znatno snižene, a od 1. jula 2021. godine roming će postati prošlost. Naredni korak je smanjenje, a zatim i potpuno ukidanje, rominga između država članica Evropske unije (EU) i partnera sa Zapadnog Balkana. Učesnici Samita konstatovali su da su pokrenuti prvi koraci ka tom veoma značajnom cilju i da je za očekivati da u bliskoj budućnosti on bude i ostvaren.
Primera radi, to bi značilo da će poziv sa mobilnog telefona iz Srbije prema Švedskoj iznosti oko 10 dinara po minutu, koliko sada iznosi poziv između dva korisnika na teritoriji Srbije. Ovaj san već žive stanovnici država članica Evropske unije, a nadamo se da ćemo ga i mi za koju godinu takođe živeti. Pored ovog istorijskog dogovora, od koga će svi građani imati koristi, desio se još jedan bitan događaj. Naime, predsednici Srbije, Severne Makedonije i Albanije na konferenciji održanoj početkom novembra ove godine, u okviru regionalne inicijative “Mini Šengen”, postigli su dogovor o nastavku saradnje i čvršćem povezivanju ove tri države. Tačnije, dogovoreno je olakšano putovanje građana Srbije u Albaniju i prelazak granice sa ličnom kartom[1], ali i stvaranje jedinstvenih radnih dozvola. Pored olakšanog kretanja ljudi, cilj ove inicijative je i da se olakša kretanje kapitala, roba i usluga, kako bi se vlade ZB bolje pripremile za članstvo u EU i unapredile svoje ekonomije. Poseban značaj u ovom slučaju imaju tzv. “zeleni koridori” uspostavljeni na Zapadnom Balkanu tokom pandemije COVID-19, u cilju olakšanja protoka medicinske opreme i ostale neophodne robe pojednostavljenjem carinskih procedura za robu koja prolazi preko “zelenih koridora”. Kako se ovaj vid transporta pokazao veoma uspešnim i olakašao razmenu roba na Zapadnom Balkanu, sve su veći izgledi da će se i nakon završetka pandemije zadrži sličan režim na našim granicama. Inicijativa “Mini Šengen” ide u dobrom pravcu ka tom cilju.
Lideri tri države „Mini Šengena“ dogovorili su se i o saradnji u borbi protiv pandemije potpisujući Memornadum o saradnji u borbi protiv COVID-19, koji uključuje mogućnost da zdravstveni sistemi ove tri države budu dostupni svim državljanima tokom trajanja pandemije COVID-19. U praksi bi to značilo da se državljanin Albanije može lečiti u Srbiji, kao i državljanin Srbije u Severnoj Makedoniji i to o trošku države u kojoj se leči.
Na kraju, prošle nedelje održan je samit Zapadnog Balkana u Sofiji, u okviru Berlinskog procesa, na kome su potpisna dva veoma značajna dokumenta- Deklaracija o zajedničkom tržištu Zapadnog Balkana i Deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.
Cilj prvog dokumenta, kao što i sam naziv govori, jeste stvaranje jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu, sličnog onom koje postoji između država članica Evropske unije. Inicijativa “Mini Šengen” zasnovana je na sličnoj ideji, pa je za očekivati da se ova inicijativa proširi i na ostatak ZB, te da veoma brzo dobijemo jedinstveno tržište u regionu. Ukoliko bi se ovaj zahtevan cilj ispunio, on bi u mnogome pomogao unapređenju naših ekonomija i podizanju životnog standrada građana ZB.
Zelena Agenda za Zapadni Balkan sadrži 5 ključnih ciljeva: smanjenje emisije CO2 tj. dekarbonizaciju, smanjenje zagađenja vazduha, zaštitu biodiverziteta, stvaranje cirkularne ekonomije i stvaranje održivog sistema za snabdevanje hranom i ruralna područja. Zelena Agenda je “ćerka” Zelenog dogovora za Evropu, jednog od glavnih ciljeva trenutnog sastava Evropske komisije, i ima za cilj da i partneri EU sa ZB prate ostatak EU u stvaranju klimatski neutralnog kontinenta do 2050. godine, odnosno da obrate više pažnje na ekologiju, životnu sredinu i razviju održiva rešenja za budućnost.
Međutim, da bi se ovako zahtevni zadaci uspešno obavili nepohodna je regionalna saradnja. Region se suočava sa sličnim izazovima i pretnjama, kako u pogledu ekonomskih posledica pandemije, tako i u pogledu zagađenja vazduha i životne sredine. Jedini način da se ovi izazovi prevaziđu jeste u međusobnoj saradnji vlada ZB, dok bi oslanjanje samo na sopstvene snage značilo polovično rešenje problema. To je i naglasila sama nemačka kancelarka Angela Merkel- “Morate da sarađujete jedni s drugima. Ne zaboravite to. Veoma je važno”.
[1] Slične sporazume Srbija već ima sa Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Goru, a na područje Kosova takođe se može ući uz posedovanje važeće lične karte.
