Pred nama je novi ciklus glasanja za Evropski parlament. Zemlje EU će glasati za nove poslanike od 23. do 26. maja ove godine. Srbija nije članica EU, pa njeni građani nisu mogućnosti da učestvuje na ovim izborima. Međutim, ima građana sa dvojnim državljanstvom (npr. hrvatskim ili mađarskim) ili onih koji rade u Srbiji, a državljani su pojedinih zemalja EU, te za njih prenosimo važne informacije o načinu da ostvare svoje pravo.
Da li ste znali da u Evropskom parlamentu ima i ljudi iz Srbije? Ima, a nakon ovih izbora može ih biti više ljudi iz Srbije i srpske nacionalnosti. Naime, Andor Deli je rođen u Bečeju, a studirao je prava u Novom Sadu i nekada radio kao pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice AP Vojvodine iz Saveza vojvođanskih Mađara. Danas je mađarski poslanik Evropskog parlamenta ispred partije Fidesza, u okviru Evropske narodne stranke. Priča poslanika Delija predstavlja uspeh nekoga ko je imao pravo glasa i pravo da bude biran, iako je iz zemlja koja nije u EU. Takva prava su na raspolaganju i mnogim drugima u Srbiji, a da oni nisu ni svesni toga. Zato u predveče Evropskih izbora objavljujemo ovaj koristan tekst.
Pred nama je novi ciklus glasanja za Evropski parlament. Zemlje EU će glasati za nove poslanike od 23. do 26. maja ove godine. Ovog puta će 705 poslanika postati evroparlamentarci na osnovu nacionalnih izbornih lista (prošli put ih je bilo 751, ali Ujedinjeno Kraljevstvo verovatno više nije deo izbornog procesa). Izbori izgledaju prilično zanimljivo, jer će i Evropska narodna stranka (European People’s Party/EPP) i Stranka evropskih socijalista (Party of European Socialists/PES) dobiti nove predsednike, a izbor po prvi put traže novi pokreti kako sa levice, poput Volt Europa i DiEM25, tako i sa desnice, poput Pokreta (The Movement) pod idejnim vođstvom Stiva Benona. Više možete pročitati na našem blogu Šta treba znati o izborima za Evropski parlament.
Srbija nije u EU, pa njeni građani nisu u mogućnosti da učestvuje na ovim izborima. Međutim, ima građana sa dvojnim državljanstvom (npr. hrvatskim ili mađarskim) ili onih koji rade u Srbiji, a državljani su pojedinih zemalja EU, te za njih prenosimo važne informacije o načinu da ostvare svoje pravo.
Zemlje članice EU već naširoko dozvoljavaju svojim građanima da glasaju, iako su izvan Evropske unije za vreme izbora. Ovo jedino ne dozvoljavaju Bugarska, Kipar, Danska, Grčka i Italija. Ostale zemlje Evropske unije pripremaju izborna mesta za one sa pravom glasa, uglavnom u svojim ambasadama i konzulatima.
Uslovi za posedovanje prava glasa su uglavnom identični uslovima koji se postavljaju državljanima unutar granica zemlje. Obratite posebnu pažnju na mogućnost da se u vašoj zemlji zahteva da državljani koji glasaju van EU moraju podneti dokaze da su živeli u zemlji državljanstva određen broj godina koji nije isti za sve države. Što se tiče same prijave na izborni spisak, mnoge zemlje automatski prijavljuju građane sa potrebnim uslovima na spisak, dok druge zahtevaju da vi podnesete zahtev za prijavu iz zemlje van EU u kojoj planirate da glasate. Tako je recimo za državljanje Hrvatske i Mađarske, koji mogu sve informacije naći na ovom sajtu u sekciji Kako glasati u inozemstvu ili How to Vote from Abroad. Preporučujemo da preko vodiča na Europa.eu proverite tačne uslove koje propisuje zemlja čije državljanstvo imate.
Sa druge strane, neke zemlje Evropske unije obavezuju svoje građane da glasaju. Tako su odlučile Belgija, Bugarska, Kipar, Grčka i Luksemburg. Obaveza važi i za same državljane ovih zemalja, ali i za one koji su samo prijavljeni na njihove biračke spiskove, pa budite dodatno oprezni!
Pored prava da birate, imate naravno i pravo da budete birani. Ovo pravo je dostupno u mnogim zemljama EU i onima koji nemaju državljanstvo zemlje koju žele da predstavljaju u Evropskom parlamentu. Ipak, korišćenje ovog prava vam je dostupno samo ako ste rezident zemlje u kojoj se kandidujete. Pravila vezana za ovo pitanje uglavnom nisu previše rigorozna i zahtevaju generalno da ste napunili određen broj godina i da imate status rezidenta u sistemu zemlje u kojoj se kandidujete. Neke zemlje poput Luksemburga, zahtevaju i da ste proveli više godina kao rezident zemlje. Luksemburg traži najveći broj godina, jer se kandidujete samo ako ste živeli tu pet ili više godina. Opet, Europa.eu nudi koristan vodič da dođete do potpune informacije. U svim zemljama važi logično pravilo da se smete kandidovati na izborima samo u jednoj zemlji Evropske unije.
Glasanje i izbori su najosnovniji i najvažniji princip demokratije i jedini način da se ostvari predstavljanje većine interesa svih građana. Evropski parlament je uvek bio stožer federalističke Evrope, čuvar i promoter demokratije i iako mu se sada zamera demokratski deficit, širom Evrope traju kampanje koje pozivaju na što veći odziv na izborima, poput This Time I’m Voting kako bi se pokazalo da Demokratija živi.
Sledeći ciklus evropskih izbora na kojima bi Srbija mogla da učestvuje kao zemlja članica je 2029. godine. Da li biste se kandidovali?