Tradicionalna Mentorska šetnja, koju su i ove godine u Srbiji zajednički organizovali program Podeli svoje znanje i Akademija ženskog liderstva, održana je u Kruševcu 9. marta, i imala je za cilj da ukaže na potrebu povećanja vidljivosti žena u javnom životu i njihov doprinos lokalnom socioekonomskom razvoju, ali i da pokaže žensku solidarnost i promociju mentorstva.

Mentorske šetnje se organizuju povodom Međunarodnog dana žena širom sveta svake godine i ilustruju posvećenost žena razvoju globalnog liderstva i ukazuju na dostignuća žena širom sveta. Šetnje su deo akcije Globalne ženske liderske mreže i organizacije Vajtal Vojses (Vital Voices) i inicijativa je do danas okupila više hiljada liderki na svim kontinentima. Ove godine pod motom „Balans za bolji svet“ (#balanceforbetter) održano je 174 mentorskih šetnji u 62 zemlje.

U Srbiji su prve Mentorske šetnje održane 2008. godine, u Beogradu i Nišu, a potom i u Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Valjevu i Subotici. U okviru programa Podeli svoje znanje, Mentorska šetnja je prilika za promovisanje programa koji radi na ekonomskom osnaživanju i profesionalnom usavršavanju žena i razmeni mišljenja o temama ženskih prava i ravnopravnosti.

Nakon šetnje organizovana je javna diskusija na temu „Uloga žena u lokalnom socioekonomskom razvoju”, na kojoj su Biljana Malentin, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i predstavnica Akademije ženskog liderstva, Milkana Pavlović, aktivistkinja Udružena žena Peščanik Kruševac i Danijela Vučković, direktorka filijale ERSTE banke u Kruševcu podelile svoje viđenje položaja žena na lokalnom nivou, i govorile, kako o dobrim praksama, tako i o nedostacima i preprekama. Diskusiju je moderirala Marija Srdić, članica programskog saveta Akademije ženskog liderstva.

Marija Srdić je dala uvodu reč, ukazavši na to da su žene one koje doprinose ekonomskom razvoju, i kako „uprkos tome što imaju kapacitete, znanje i interesovanja, i učestvuju u podeli rada i ekonomiji, ne učestvuju jednako u njenom razvoju.” Razlika u stopi zaposlenosti ukazuje na postojanje velikog jaza između muškaraca i žena, broj preduzetnica sporo raste, razvoj izostaje, i to su neki od problema koji zahtevaju aktiviranje lokalnih zajednica.

Biljana Malentin zalaže se za menjanje zakona i politika, kako bi rodna ravnopravnost zaživela. Vizija razvoja Ženske platforme za razvoj Srbije – Palić jeste održivo i inkluzivno društvo u Srbiji, sa visokim standardom života. Biljana ističe kako Srbija nažalost nema jasnu viziju kakvom društvu teži, što dodatno otežava definisanje i rad na poboljšanju položaja žena u ekonomskoj sferi. Tek kada budemo uspostavili odgovarajuće vrednosti i strategije, mogli bismo da iskoristimo ogroman potencijal žena. Međutim, nije samo nedostatak vrednosti kritičan, već i, kako Biljana naglašava, otežan proces povezivanja lokalnih aktera.

Milkana Pavlović čije se Udruženja žena Peščanik, bavi se osnaživanjem žena i unapređenjem njihovog položaja u lokalnoj zajednici, navela je kako je „bitno uključiti i muškarce u pitanja rodne ravnopravnost”. Udruženje je uspešno pokrenulo SOS telefon za žene žrtve nasilja još 2009. godine, ali su ubrzo uvideli kako zaštita nije jedino polje na kome treba raditi u cilju pružanja pomoći. Naime, Milkana poziva i na reintegraciju žena koje su pretrpele nasilje u porodici, jer je vidljivost ovakvih žena na birou jako mala, a kako kaže, „samo ekonomski jaka žena je slobodna žena”. Tokom diskusije je stavila akcenat i na to da nepostojanje usluga socijalne zaštite, koje se tiče žena, a koju bi kontinuirano finansirala lokalna samouprava, predstavlja veoma veliki problem.

Danijela Vuković je ukazala na to kako je u ovoj banci 50% žena na rukovodećim mestima. Upoznala je prisutne sa nastojanjem Erste Banke da podrži civilni sektor, raspisivanjem brojnih poziva za projekte i programa za socijalno preduzetništvo, kao i davanjem povoljnih kredita ljudima sa idejom i biznis planom. Danijela nas je i upoznala sa nizom primera uspešnih projekata, iza kojih stoje žene, poput projekata „Žena zeleni vitez”, gde je samohrana majka uspela da započne biznis prodaje čajeva dijabetičarima.

Diskusija je zaključena slaganjem oko nedostatka ne samo mera, već i inicijative za socijalno i ekonomsko osnaživanje žena. Stabilno društvo mora da zagovara ženski interes, utvrdi vrednosti, poveća broj inkluzivnih mera ukoliko želi ekonomski razvoj. Potencijal žena je izrazito velik i “odricati se žena, u krajnjem slučaju, apsolutno nelogično”.