Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert organizovali su u četvrtak, 10. septembra, četvrtu po redu onlajn debatu iz serije „Srbija posle koronavirusa“, pod nazivom Regionalna saradnja – Od “Mini Šengena” do novog pristupnog bloka.

Panelisti su, tokom debate, pokušali da dođu do odgova na brojna aktuelna pitanja u vezi sa regionalnom saradnjom na Zapadnom Balkanu tokom krize izazvane pandemijom COVID19 o kojima bi trebalo razgovarati – između ostalog o solidarnosti u regionu, o čemu ima dobrih, ali i loših iskustava i primera. Debatu su otvorili dr Maks Brendle, direktor Regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert i Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Jelica Minić je tom prilikom naglasila činjenicu da već postoje četiri države, koje se nalaze u procesu pristupanja EU, koji bi mogle da se udruže i oforme blok kako bi se ubrzale evrointegracije, ali i kako bi se pomoglo onima koji tek treba da se pridruže na tom putu! Predsednica EPuS-a osvrnula se i na pozitivan primer Višegradske četvorke.

“Nije bilo ljubavi u Višegradskoj grupi. Postojala je velika asimetrija ali su te zemlje tokom vremena shvatile da su njihove međusobne konsultacije pozitivne, pogotovo po ulasku u EU, gde su unapređivale svoj položaj zahvaljujući tome”, konstatovala je Minić.

Govoreći o Zapadnom Balkanu kao regionu, Predsedavajući UO Centra za evropske politike, Srđan Majstorović istakao je da region može da napreduje samo ukoliko su svi na broju, ali je podvukao da je bez vladavine prava, Mali Šengen osuđen na propast.

“Korona je pokazala da su u uslovima pandemije svi mali i to je poruka za region”, zaključuje Majstorović, uveren u potrebu za regionalnom saradnjom.

Sa druge strane, izvršna direktorka Albanskog instituta za međunarodne studije, Alba Čela izražava zabrinutost u vezi grupisanja, jer uvek postoji opasnost da će neko ostati po strani, van te grupe. Direktorka Instituta za evropsku politiku iz Skoplja, Simonida Kačarska slaže se sa činjenicom da novi ’’pristupni blok’’ ide u prilog željama da se pruže pozitivna dinamika i podrška i da predstavlja znatan potencijal u procesu pristupanja EU.

Jovana Marović, izvršna direktorka Mreže Politikon iz Podgorice nadovezala se sa stavom da je grupisanje država neizbežno, ali i da region Zapadnog Balkana nema više vremena za ’’prazan hod’’. Takođe, dodaje da Mini Šengen trenutno nije u prvom planu Crne Gore, ali da su postojali nagoveštaji da će se to izmeniti. Izvršna direktorka Platforme Civikos iz Prištine, Donika Emini ukazala je da Mini Šengen zbog bezbednosnih činilaca, predstavlja problem za EU. Iako podržava ovu inicijativu, smatra da se nameću pitanja kako će sve to izgledati, kao i neizvesnost, kad je reč o regionalnim inicijativama, koja primorava na određeni vid rezervisanosti.

Na Agendi debate nalazile su se i druge aktuelne teme, poput nove metodologije EU, dijaloga Beograda i Prištine, izbora u Crnoj Gori.