Prošle nedelje u Beogradu je održana druga konferencija iz serije ”Srbija posle koronavirusa” pod nazivom Kako štitimo javna dobra? Događaj je organizovao Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, a otvorili su ga dr Maks Brendle, direktor Regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru u Fondaciji Fridrih Ebert i dr Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Dođagaj se mogao pratiti i uživo putem društvenih mreža, gde je snimak i dalje dostupan.

Jelica Minić je izrazila zabrinutost zbog nedostatka svesti i vizije oko globalne teme, kakva je tema javnog dobra.  Solidarnost je neophodna, prema njenim rečima, kao i razmena iskustva i znanja, jer će se trenutno stanje neminovno reflektovati na programe Evropske unije, ali i na prioritete predstojećeg predsedavanja Nemačke Savetu Evropske unije.

Viši gostujući član Oksfordskog instituta za energetske studije i član Foruma za međunarodne odnose, Aleksandar Kovačević je usmerio pažnju prisutnih na činjenicu da Ustav Republike Srbije (član 77) pojam javnog dobra izjednačava sa pojmom državne imovine, a što nije slučaj u brojnim međunarodnim dokumentima.

Nedostatak ulaganja u javna dobra poput obrazovanja, bavljenje sportom, sva ulaganja u mlade ljude odraziće se na dužinu trajanja aktivnog radnog veka današnje omladine. Sve to dovešće do rasta siromaštva, po kojem je Srbija, prema nedavnom izveštaju Evrostata, već u samom vrhu u Evropi. Njegov zaključak je da javna dobra moraju biti na raspolaganju građanima i građankama i da bez vladavine prava ne možemo braniti javna dobra.

Vjeran Piršić, predsednik hrvatske NVO EkoKvarner, organizacije za održivi razvoj i zaštitu životne sredine, ističe potrebu da se lokalna zajednica ojača, kako bi bila u stanju da prepozna da su javna dobra ugrožena, ali i da bi bila sposobna da se sa tim problemom izbori. U odbranu javnog dobra trenutno najviše staje civilni sektor, dok se lokalne vlasti u čitavom procesu ne snalaze baš najbolje.

Sa prisutnima je prošao kroz zannimljiv primer, koji se pokazao veoma uspešan. Radi se o primeru hrvatskog ostrva Krk i namere da se na zelenim površinama izgrade golf tereni i vikendice sa bazenima. Naime, formirana je nezavisna lista koja je izašla na lokalne izbore i zahvaljujući podršci ljudi, pobedila. Te 2007. učestvovali su u izradi prostornog plana, prema kojem se na plodnoj zemlji ne mogu graditi objekti.

Sociološkinja i specijalistkinja za urbano planiranje, Ksenija Petovar složila se sa mišljenjem da javna dobra kao takva, mogu opstati samo u demokratskoj i pravno uređenoj državi, u kojoj postoji vladavina prava, jer tek tada postoji mogućnost angažovanja aktera u zaštiti javnih dobara. Koncept javnih dobara zadobija sve veću ulogu i uticaj u savremenim, demokratskim državama, ali ljudi moraju preuzeti aktivniju ulogu, a ne čekati da neko drugi umesto njih reši problem.

Direktor RES fondacije iz Beograda, Aleksandar Macura kao značajan problem navodi nemogućnost građana i građanki da učestvuju procesu odbrane javnih dobara, koja je nemoguća bez postojanja vladavine prava. Neophodna je bolja informisanost o pojmu javnog dobra i njegove zaštite.

“Ljudi moraju biti svesni da su ugroženi i imati znanja i želju da promene stvari”, rekao je Macura i naveo primer izgradnje malih hidroelektrana i činjenice da danas ljudi, koji bi preko svojih predstavnika pokušali da stanu u odbranu ovog javnog dobra i utiču na njega već u ranim fazama, jer se osećaju ugroženima, to ne mogu da učine. Čitav proces procene uticaja ostaje bez mogućnosti učešća građana i građanki. Za narušavanje javnih dobara najčešće saznaju kasno, pa im na raspolaganju ostaju pobuna i protesti.

Sledeći događaj u seriji Srbij posle koronavirusa u planu je sredinom jula.