Ekonomska decentralizacija i regionalni razvoj igraju ključnu ulogu u stvaranju uravnotežene, inkluzivne, otporne i pravedne nacionalne ekonomije. Cilj je da ekonomske aktivnosti ne budu koncentrisane samo u urbanim centrima, već da se doprinese ravnomernijoj raspodeli mogućnosti, otvaranju novih radnih mesta, unapređenju infrastrukture i raznovrsnim ekonomskim delatnostima u različitim geografskim područjima. To značajno doprinosi eliminaciji tenzija prouzrokovanih društvenim i ekonomskim nejednakostima, podstiče stabilne i održive ekonomske uslove za dobrobit čitave zemlje, stvarajući osećaj zajedničkog prosperiteta, i uskraćuje prostor populističkim politikama, ustupajući mesto pragmatizmu i efikasnosti.

Za Republiku Srbiju ova tema je važna zbog značajne neravnomernosti unutar zemlje. Iako je država uložila u regionalni razvoj preko 3 hiljade milijardi dinara (2011‒2021), razlike u razvijenosti između regiona su frapantne. Izveštaji Državne revizorske institucije i Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da razvijeni regioni (Beogradski i Region Vojvodine) stvaraju 2/3 ukupnog BDP-a i generišu više od polovine zaposlenih, a 40% BDP-a zemlje se ostvari u Gradu Beogradu. Od ukupno 145 jedinica lokalne samouprave, 128 ima negativan migracioni saldo, dok Grad Beograd ima deset puta veću gustinu naseljenosti od regiona Južne i Istočne Srbije (gde se inače nalazi 16 od 19 devastiranih opština u zemlji). Nacionalni plan regionalnog razvoja i strategije za manje razvijene regione još uvek nisu usvojeni, ni 13 godina nakon donošenja Zakona o regionalnom razvoju. Dodatno, institucionalni okvir i nedostatak preciznih podataka o projektima i metodologije za procenu uspeha i uticaja mera razvoja dovode do nedovoljne transparentnosti i nemogućnosti ocene efikasnosti razvojnih napora.

U ovako izazovnoj strukturi regionalnog razvoja, pored neophodnog strateškog okvira regionalnog razvoja (i institucionalnog koji će ga pratiti) i optimalnije usmerenih podsticaja, primena koncepta pametne specijalizacije se takođe nameće kao efektivno, održivo i dugotrajno rešenje. Pametna specijalizacija bi omogućila različitim regionima da na strateški način definišu i upotrebe svoje jedinstvene prednosti — bilo da se radi o specijalizovanim industrijama, istraživačkim institucijama, kvalifikovanoj radnoj snazi ili bogatim prirodnim resursima. Dalje, fokusirani investicioni pristup, zasnovan na dubokom razumevanju regionalnih potencijala, može omogućiti efikasnu alokaciju finansijskog i ljudskog kapitala u sektore sa najvećim potencijalom za rast, a što u bi u konačnici dovelo do pažljivo uređenog i dugoročno održivog ekonomskog sistema. Jedinstvenost pametne specijalizacije je njen naglasak na inovacijama koje proizilaze iz razvoja i transfera tehnologije unutar ključnih sektora. Regioni koji bi prihvatili ovakav pristup baziran na daljoj inovativnoj izgradnji postojećeg znanja i stručnosti, postali bi centri kreativnosti i tehnološkog napretka u različitim oblastima.

Stoga je od ključne važnosti da se pametna specijalizacija fokusira na diversifikaciju ekonomija regiona, tako da osigura da regioni ne budu previše zavisni samo od jedne industrije ili sektora, ili (kao što je to do sada bio slučaj) isključivo stranih direktnh investicija. Ova strateška diversifikacija bi ublažila ekonomske rizike, podstakla stabilnost i stvorila otpornost na različite vrste šokova. Socioekonomska struktura zajednica bi dobila na snazi, obzirom da ovakav strateški pristup stvara pozitivne efekte prelivanja i na otvaranje novih radnih mesta, pošto specijalizovane industrije koje proizilaze iz inicijativa pametne specijalizacije zahtevaju kvalifikovanu i specijalizovanu radnu snagu. Mobilizacija konkurentskih prednosti kroz pametnu specijalizaciju bi pozicionirala svaki region kao centar izuzetnosti u određenim industrijama što bi privuklo preduzeća, investitore i talente.

Ipak, ono što je karakteristično za pametnu specijalizaciju jeste njena posvećenost održivom razvoju i društvenoj odgovornosti, jer ona sjedinjuje ekonomske, društvene i ekološke faktore, te osigurava da rast nije samo ekonomski održiv, već i usklađen sa širim društvenim i ekološkim ciljevima. Stoga uspešna primena principa pametne specijalizacije u kontekstu regionalnog razvoja mora da se oslanja na „četvorostruki heliks“, odnosno saradnju između predstavnika administracija (kako državne tako i lokalnih), preduzeća, istraživačkih i akademiskih institucija, te predstavnika civilnog društva.

Ovakav pristup u EU već postoji, gde su strategije pametne specijalizacije i regionalnog razvoja „preventivnog“ karaktera (za razliku od našeg, „reaktivnog“). Iako Republika Srbija ima usvojenu Strategiju pametne specijalizacije, ona još uvek nije na „NUTS 2“ nivou EU, odnosno nije na nivou klasifikacije regiona u statističke jedinice, praćene izgradnjom odgovarajućih institucionalnih kapaciteta radi unapređenja regionalnog razvoja. Pametna specijalizacija u konačnici može dati doprinos i procesu evropskih integracija Srbije, konkretno u oblastima koje se odnose na regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenta EU. U tom smislu, regionalni razvoj, baziran na pametnoj specijalizaciji, je važan ne samo za razvoj i primenu kohezione politike EU, već i u pripremi za korišćenje strukturnih fondova i drugih investiticonih sredstava koje EU omogućava svojim članicama i pred-pristupnim zemljama.

Stoga pametna specijalizacija predstavlja svojevrsni „svetionik“ za regionalni i lokalni razvoj, kao ubedljiva strategija za oblikovanje otpornije ekonomije i evropske budućnosti Srbije, kako njenih regiona, tako i zemlje u celini.

Evropski pokret u Srbiji (EPuS), organizacija civilnog društva (OCD) sa 30-godišnjim iskustvom, znanjem i radom posvećenim EU integracijama Srbije, kao jedan od strateških ciljeva ima regionalni i lokalni razvoj Srbije. U projektu „Pametni regioni Srbije“, uz podršku Beogradske otvorene škole i Kraljevine Švedske, EPuS priprema predlog za stratešku koordinaciju „četvorostrukog heliksa“ (vlasti, biznisa, poslovne zajednice i OCD) i zagovaranje koje će podići svest o situaciji i u konačnici pomoći unapređenje politika regionalnog razvoja u Srbiji. Takođe, EPuS je koordinator za Klaster 5: Resursi, poljoprivreda i kohezija u Nacionalnom konventu o EU (NKEU) gde se, između ostalih, fokusira i na Poglavlje 22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenta. EPuS u saradnji sa NKEU i uz podršku EU priprema magazin „Pametni regioni“.

Tekst preuzet sa izvora: Magazin “Business Intelligence Review” / Broj 19 / Decembar 2023 / Januar 2024

Link ka originalnom članku: https://bir.rs/pametna-specijalizacija-kao-svetionik-regionalnog-i-lokalnog-razvoja/