Kriza izazvana pandemijom korona virusa u Srbiji je pokazala sve nedostatke političkog sistema, pad demokratije i nepoverenje građana u institucije, ocenili su učesnici onlajn konferencije “Srbija posle koronavirusa: Vladavina prava i pitanje ljudskih prava”, koju su zajednički organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Tobijas Flesenkemper, ocenio je da nijedna mera uvedena u vanrednom stanju ne sme biti izgovor da se zaustavi demokratija.
“Ovo nije politička, nego zdravstvena kriza i još nije završena. U sprovođenju mera zaštite građana istvoremeno moraju biti poštovane njihove slobode i prava,”, objasnio je i dodao da je generalni sekretar Saveta Evrope još na početku krize upozorio da nijedna mera ne sme zaustaviti demokratiju i sudstvo.
Flesenkemper je, govoreći o izborima, rekao da još nije video punu procenu sanitarnih uslova, posledica ograničenje slobode kretanja, punu procenu o posvećenosti zaključcima međupartijskog dijaloga, ni procenu kako politička debata, uključujući i o ekonomskim posledicama, može biti održana.
On je dodao kako nije potrebno samo da Srbija ima dobru volju da primi posmatrače, već da mnogo zavisi od toga i da li organizacije mogu da pošalju posmatrače i da uslovi dolaska u Srbiju nisu isti za sve članice OEBS.
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike CEP, rekao je da je kriza ogolila nedostatke sistema i nepoverenje u struku, kao i nepoverenje građana u institucije, jer su „videli da su obesmišljene“.
„Nadam se da će opčinjenost strukom, koju smo bili u prilici da posvedočimo tokom krize, preživeti pandemiju i da će se i u budućnosti političari rukovoditi mišljenjima struke“, kazao je Majstorović.
On je izjavio da se Srbija tokom krize suočila s brojnim izazovima, od ograničavanja slobode kretanja i okupljanja, prava na pravično sudjenje, zaštite podataka o ličnosti, ali da najviše zabrinjava otvoreni uticaj politike na ugrožavanje slobode medija.
„Sudar s krizom bio je sudar sa ogoljenim političkim sistemom koji nije zasnovan na vladavini prava, demokratskim institucijama i stručnom mišljenju“, kazao je. Prema njegovom mišljenju, jedini izlaz iz ovakve krize jeste angažovanje čitavog društva u dijlaogu o tome u kom pravcu zemlja želi da ide.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak smatra da pandemija nije donela ništa novo i da je samo demaskirala i uveličala pad demokratije, dijaloga u društvu i nepoštovanje propisa.
Govoreći o činjenici da prema Ustavu Srbije samo u izuzetnim okolnostima odluku o vanrednom stanju donosi predsednik države ili vlade, Međak je rekao da je kvalitet i kredibilitet Narodne skupštine bio u ozbiljnom padu i pre pandemije, a da je uvodjenje vanrednog stanja dodatno pojačalo takvu situaciju.
Međak je podsetio da parlament nigde drugde nije bio suspendovan i da su postojala razna rešenja da se očuva njegov rad, ali u Srbiji je prvo suspendovana Skupština, pa škole i restorani, pa kockarnice.
„Tamo gde je postojala volja, nađen je i način“, rekao je Međak, dodajući da je Skupština na prvoj sednici tokom vanrednog stanja treći put usvojila rebalans budžeta bez rasprave.
Diplomata Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, takođe je ocenila da modeli za rad parlamenata postoje i da je „samo pitanje političke volje i spremnosti“ da se oni nađu. Podsetila je i da su svi parlamenti međunarodnih organizacija, uključujući i Generalnu skupšitnu UN i Savet Evrope, radili u uslovima pandemije, jer su usvojili proceduralne izmene i dozvolili da se rad održava elektronskim putem.
Latinović je izjavila da mere uvedene tokom vanrednog stanja predstavljaju ogledalo sposobnosti države da pokaže sveukupnost kapaciteta za održavanje demokratije, ljudskih prava i sloboda u uslovima vanrednog stanja i da predstavljaju veliki ispit demokratije.
„U pandemiji se pokazalo da država, odnosno nadležna tela, nisu preduzela dugoročne mere za razvoj društvene svesti za postupanje u situacijama kao što je ova“, kazala je Latinović.
Evropske integracije nakon KOVID-19
Učesnici debate su se saglasili i da odlaganje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU može da ima ozbiljne posledice.
„U ovom trenutku smo u očajničkoj potrebi za kredibilnim izveštajem Evropske komisije. Ovako ćemo izgubiti kontinuitet izveštavanja i rizikujemo kašnjenje u sprovođenju preporuka EU“, ocenio je Majstorović.
Međak smatra da je Srbija tokom pandemije prepoznata u svetu kao država koja „prednjači u kineskoj KOVID diplomatiji“ i da će to direktno ostaviti posledice na put ka članstvu u EU.
Flesenkemper smatra da sada ipak nije trenutak da se ocenjuju posledice krize na proces pristupanja Uniji.
