Politika proširenja Evropske unije nema zamenu, a svako odlaganje slabi poziciju Unije u regionu, što je danas i više nego očigledno, ocenila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Ona je na debati “Srbija i EU: Nakon samita u Sofiji”, organizovanoj 13. juna na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kazala da alternativa proširenju ne mogu biti ni Berlinski proces, ni konektiviti, te da jednu od svojih najuspešnijih politika EU treba da nastavi.

„Pozicija EU u regionu je znatno manja od količine novca koji je ona već uložila u ovaj region. Investicije iz EU, kada je reč o Srbiji, iznosile su od 2010. godine 12,07 milijardi dolara, a iz Rusije, poređenja radi, 1,66 milijardi dolara. EU je obezbedila i više od 4 milijarde evra donacija, pa se sa pravom može postaviti pitanje koja je cena držanja Zapadnog Balkana u čekaonici ili čak iza zatvorenih vrata – odnosno da li je ona veća ili manja od njihovog ulaska u Uniju“, rekla je Grubješić.

Osvrnuvši se na dokumenta koja su ranije ove godine objavljena ili doneta, poput Strategije EU za Zapadni Balkan iz februara, aprilskog Izveštaja o napretku i deklaracije usvojene na samitu EU i Zapadnog Balkana prošlog meseca u Sofiji, Grubješić je kazala da sa „sadašnje distance Strategija deluje kao odličan dokument“.

„Sve što se posle Strategije dešavalo daje mi za pravo da to tvrdim…  Posle Samita u Sofiji mogu samo da kažem da je lako postati evroskeptik. Treba odoleti tom porivu, naći dobre strane, ali samit u Sofiji, koji je bio inicijalno zamišljen, ili barem brendiran kao Solun 2, nije bio Solun 2. U Sofiji je proširenje bilo zabranjena reč. Oba glavna panela su bila posvećena povezivanju – konektivitiju, što je reč koja je iz Berlinskog procesa prebačena na Sofijski samit“, rekla je ona.

Uz podsećanje da je u aprilskom izveštaju o napretku za svaku od zemalja sa Zapadnog Balkana između ostalog konstatovano i da su bilateralni sporovi ostali nerešeni, ona je pozdravila dogovor Atine i Skoplja o novom imenu Makedonije (Republika Severna Makedonija), a koji bi trebalo da bude realizovan tek nakon referenduma.

„Taj sporazum je dobar i za Makedoniju, i za Grčku, i za region u celini, prvenstveno zbog toga što relaksira situaciju u regionu. Na ovom primeru vidimo da su identitetska pitanja vrlo snažna. Makedoniju dogovor konačno kvalifikuje da započne pregovore o članstvu, s obzirom da je država u kandidatskom statusu još od 2005. godine. Makedonija će postati i kandidat za članstvo u NATO, u koji će sva je prilika vrlo brzo ući i ukoliko nastave sa tempom reformi ne bi bilo iznenađenje da nas u nekom trenutku i preteknu“, rekla je ona.

Grubješić je kazala da bi Makedonija datum za otpočinjanje pregovora trebalo da dobije na predstojećem samitu šefova država i vlada Evropske unije 28. juna, kao i da ne bi bilo nemoguće da u „paketu“ sa Makedonijom, premda postoje otpori pojedinih zemalja članica, datum dobije i Albanija.

Nakon toga će početkom jula, podsetila je Grubješić, uslediti samit u Londonu u okviru Berlinskog procesa

„Mali paradoks u svemu tome je da je zemlja domaćin samita ona koja napušta EU“, primetila je ona.

Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić rekao je da bi Sofijska deklaracija, usvojena nakon samita 17. maja, trebalo da predstavlja „dokument otrežnjenja za sve one koji smatraju da je put Srbije u EU realan, odnosno da nas na kraju tog puta čeka članstvo“.

„U njoj nema reči o proširenju. Srbija je danas dalje od članstva nego što je bila 2003. godine ili, bolje rečeno, EU je dalje od mogućnosti da primi nove članice danas nego što je to bila 2003“, kazao je Samardžić.

Saradnik u Institutu za evropske studije Milan Igrutinović rekao je da niko ne može da garantuje da će Srbija u EU ući 2025. godine, kako je to naznačeno u Strategiji, ali i izrazio uverenje da „integracije nisu mrtve“, već da u ovom trenutku postoje teme koje su ih bacile u zasenak.

Na skupu je govorio i načelnik Centra za evroazijske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković, a pozdravnu reč je održao dekan FPN Dragan Simić.

Debatom u Beogradu završena je serija od 20 događaja koje su Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizovali u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo.

Debate su bile deo projekta „Evropa za mene“ koji je podržala Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.