Izdavač: Evropski pokret u Srbiji – Beograd, 2011. godine
Preuzmite publikaciju u PDF / 2.2 MB
O projektu
Publikacija „Preporuke za podršku razvoja kapaciteta socijalnih preduzeća u Srbiji“ rezultat je rada u okviru projekta „Podrška evropskim integracijama kroz promociju alternativne ekonomije i socijalne kohezije u Republici Srbiji“, koji od 2008. godine sprovodi Evropski pokret u Srbiji (EPuS) uz podršku Međunarodnog centra „Olof Palme.” U protekle tri godine, najznačajniji rezultat ove aktivnosti jeste sve veća prisutnost pojma socijalnog preduzetništva u domaćoj javnosti. Osim toga i praktični oblici primene poslovanja koji se mogu svrstati u sektor alternativne ekonomije postali su prepoznatljivi u stručnoj javnosti čime su stvorene osnove za razvoj i promociju ovog koncepta u Srbiji.
Aktuelna situacija u Srbiji povećava interesovanje ljudi za nove oblike organizovanja, posebno usled potrebe za rešavanjem problema nastalih u procesu tranzicije i kao posledica krize. Promocija alternativne ekonomije predstavlja dobar način pružanja podrške evropskim integracijama u čemu glavnu ulogu imaju organizacije građanskog društva. Umrežavanjem sa nekolicinom domaćih i inostranih organizacija i kooperativa EPuS se aktivno uključio u proces mapiranja postojećih oblika socijalnog preduzetništva u Srbiji, utvrđivanja potencijala za dalji razvoj i promocije ovog koncepta radi stvaranja povoljnog društvenog i pravnog okruženja za njegov razvoj.
Kao rezultat javnog zagovaranja organizacija civilnog društva tokom 2010. godine, termin „socijalno preduzetništvo“, koji se odnosi na dobrovoljne organizacije koje podrazumevaju preduzetničke aktivnosti, ali i socijalne ciljeve kada pružaju mogućnost zapošljavanja i rehabilitacije ugroženih grupa, (pro) našao je svoje mesto i u zakonodavstvu Republike Srbije, kao sastavni deo Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Takođe, predlogom nacrta novog Zakona o zadrugama u kome se uvodi pojam „socijalnih zadruga“, predviđeno je da ovaj oblik preduzetništva bude bliže definisan u podzakonskim aktima ili posebnom zakonu. Na taj način, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kao predlagač zakona i Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, u skladu sa svojom nadležnošću, prepoznali su socijalno preduzetništvo kao efikasan instrument za uključivanje marginalizovanih grupa stanovništva na tržište rada i pružanje efikasnijih usluga socijalne zaštite ali i odalo priznanje dosadašnjem radu organizacija civilnog društva u ovoj oblasti.
Tokom 2010. godine, koja je na nivou Evropske unije potekla u znaku borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti održano je nekoliko važnih događaja u okviru sprovođenja projekta „Podrška evropskim integracijama kroz promociju alternativne ekonomije i socijalne kohezije u Republici Srbiji.” U Palati Srbija, 26. aprila, održana je međunarodna кonferencija „Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive“ koja je okupila veliki broj inostranih i domaćih stručnjaka i praktikanata u oblasti socijalnog preduzetništva. Konferencija kao i kasnije aktivnosti realizovani su u saradnji sa Grupom 484 i uz značajnu podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije1. Krajem godine, održana su i četiri sastanka dve radne grupe koje su se bavile pitanjem kapaciteta i mogućnosti socijalnog preduzetništva u Srbiji. Prva radna grupa okupila je predstavnike već formiranih socijalnih preduzeća kao i organizacija civilnog društva sa ciljem preseka postojećeg stanja socijalne ekonomije i njenih oblika i formi koje trenutno postoje. Takođe, definisane su i potrebе kao i preporuke za rešavanje konkretnih problema sa kojima se svako od socijalnih preduzeća suočava. U rad druge radne grupe bili su uključeni predstavnici akademske zajednice, nadležnih ministarstava i relevantnih državnih institucija kao i predstavnici uspešno formiranih socijalnih preduzeća. Radna grupa se bavila pregledom postojećeg normativnog okvira u Republici Srbiji sa ciljem sticanja uvida u mogućnosti koje taj okvir pruža kao i uočavanja njegovih glavnih nedostaka.
Rezultat rada predstavljenih radnih grupa i centralni deo ove publikacije jesu preporuke koje otvaraju mogućnosti zagovaranja za stvaranje povoljnog okruženja za funkcionisanje i razvoj socijalne ekonomije kao i davanja predloga za buduća zakonska rešenja, najpogodnijа za postojeće uslove, u kojima ovakvi oblici organizovanja (mogu da) deluju. Publikacija sadrži pregled izvora finansiranja socijalnih preduzeća i uslova za unapređenje ljudskih resursa za ovaj oblik preduzetništva. Značajan doprinos kvalitetu publikacije dali su svojim tekstovima i eminentni stručnjaci iz Italije i Poljske koji su na praktičan način predstavili iskustva ovih zemalja u oblasti socijalnog preduzetništva, kao i domaći stručnjaci koji već godinama analiziraju mogućnosti za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji (Marija Kolin, Žaklina Stojanović, Radmila Grozdanić i Slobodan Cvejić), kojima se, kao i svim članovima radnih grupa, zahvaljujemo.
