Na konferenciji „Budućnost dekarbonizacije u Srbiji i iskustvo zemalja višegradske grupe (V4)”, održanoj 14.09.2023. godine u hotelu Holiday Inn Express, u Beogradu od strane Evropskog pokreta u Srbiji, predstavljen je predlog političkog dokumenta o dekarbonizaciji u Srbiji koji sažima i iskustvo V4 zemalja koje može poslužiti kao dobra praksa daljeg razvoja politika u Srbiji.
Zaljučak ove studije jeste da rizici energetske bezbednosti i energetskog siromaštva u Srbiji predstavljaju ujedno i veliki fiskalni rizik. Politička i društvena destabilizacija, koja može biti rezultat iznenadne materijalizacije ovih rizika, mogla bi rezultirati i u udaljavanju zemlje od EU integracija, kao i dalje regionalne i prekogranične sporove. Problemi sa prekograničnim zagađenjem i prekograničnim vodnim resursima, kao i problemi tranzita električne energije, mogli bi još više da zakomplikuju situaciju. Brza dekarbonizacija sa sveobuhvatnim planom i njegovo efikasno sprovođenje treba smatrati najefikasnijim načinom da se spreči materijalizacija ovih rizika i odlučno krene ka integraciji u EU.
U pripremi su Nacionalna energetska strategija Srbije i Nacionalni prostorni plan. Ova dva procesa moraju se unaprediti, preusmeriti i učiniti daleko ambicioznijim, u cilju stvaranja delotvornih pravnih, političkih I administrativnih instrumenata za brzu dekarbonizaciju energetskog i transportnog sektora u Srbiji. Aktivno uključivanje civilnog društva u procese izgrade i usvanja ova dva strateška dokumenta je način da se postave temelji za brze i ambiciozne promene.
Predstojeći Samit EU-Zapadni Balkan u okviru Berlinskog procesa pruža priliku Evropskoj uniji da pozove ceo region Zapadnog Balkana, a posebno Srbiju, u sistem EU ETS, uz besplatnu dodelu karbonskih kredita u cilju dekarbonizacije energetskih sektora. To bi doprinelo likvidnosti tržišta EU ETS-a i pružilo dalje mogućnosti trgovanja, između ostalog, za zemlje V4. Iz šire perspektive, smatra se racionalnim brzo zameniti elektrane na lignit na Zapadnom Balkanu sa visokim intenzitetom ugljenika i izuzetnim emisijama SOk, dok se nude dodatni EU ETS krediti efikasnijim elektranama u drugim delovima Evrope.
Materijal je proizvod rada Aleksandra Kovačevića, kao autora i Damira Dizdarević, Marine Popović, Milene Antić, Evropskog pokreta u Srbiji kao ko-autora.
Tekst je nastao u okviru projekta „Osnaživanje OCD uključenih u proces dekarbonizacije u Srbiji kroz iskustvo zemalja V4“ koji realizuje Evropski pokret u Srbiji sa partnerima uz podršku Višegradskog fonda. Lider projekta je Institut za evropsku politiku EUROPEUM iz Češke, dok partnerski konzorcijum čine Fondacija Institut za održivi razvoj iz Poljske, Istraživački centar Slovačkog društva za spoljnu politiku (RC SFPA), Neprofitni insistut Ekvilibrijum iz Mađarske i Evropski pokret u Srbiji. Tekst nipošto ne odražava stavove Višegradskog fonda i za njega je isključivo odgovaran Evropski pokret u Srbiji.
