Panelom “Daleko je blizu – koliko daleko smo stigli s evropskim integracijama” i ceremonijom povodom 30 godina Evropskog pokreta, završena je Nedelja Evropskog pokreta i evropskih integracija.
Otvarajući završni događaj, generalna sekretarka EPuS-a, Zvezdana Kovač je podsetila da je tačno pre 30 godina osnovan Evropski pokret u Srbiji, što ga čini jednom od najstarijijh, a po sudu mnogih i najuticajnijih nevladinih organizacija u Srbiji. Ona je rekla da Evrospki pokret od samog početka ima isti cilji – evropsku Srbiju. “Srbija u Evropskoj uniji jeste naš cilj, ali pre svega je važno da država Srbija i svi mi zajedno, uradimo sve što je do nas i to pre svega radi nas samih. U tom slučaju, članstvo koje izgleda daleko može biit veoma blizu”, rekla je Kovač.
Na pitanje koliko daleko je Srbija stigla u procesu EU integracije, Vladimir Bilčik, specijalni izvestilac EP za Srbiju je istakao da je učinjeno dosta, ali da treba uraditi i još dosta toga. „Proširenje je bitka i biće bitka“. Usklađivanje politike zemalja Zapadnog Balkana sa politikom EU u vezi sa sankcijama Rusiji, samo je jedan od elemenata kojima treba da se pristupi. On je naglasio da je potreban napredak Srbije i po pitanju vladavine prava i stanja demokratije.
“ Proširenje EU je ponovo u samom fokusu agende, rekao je on i ohrabrio Srbiju da „bude na pravoj strani istorije u kontekstu rata u Ukrajini”.
Miloš Todorović, V.D. pomoćnika ministra za EU u ministarstvu spoljnih poslova Srbije, rekao je da Srbija ima obavezu da štiti svoje nacionalne interese, što se odnosi delimično i na Rusiju. Srbija praktikuje evropski vrednosti, ali to ne čini Evropska unija, što je pokazala nedavnim potezom (misli se na imenovanje ministra Rašića u vladi Kosova) zbog čega Srbija neće učestvovati na Samitu EU i Zapadnog Balkana, 6. decembra u Tirani.
Vladimir Međak, ekspert za EU integracije i član Glavnog odbora EPuS-a rekao je da je to pogrešan potez, budući da će drugi imati priliku da kažu šta hoće, a tamo neće biti Srbije da zastupa svoj stav.
“U 2022. godini, mi nismo stigli ni do pola puta, kada se o EU integraciji radi. I u Srbiji i u EU postoji manjak volje, a u EU postoji manjak vizije šta da rade sa proširenjem. Problem Kosova je tu, a problem Rusije postoji još od 2014. Sada je samo intenziviran”. Problem je, kazao je Međak, kod nas, jer ne možemo uticati mnogo na druge, ali možemo na ono što mi sami radimo.
Međak je, objašnjavajući javno mnjenje, istakao i problem izveštavanja o EU. “Ako je 2014. 50% građanja znalo da je najveći donator Srbije EU, a samo 20% mislilo da su to Rusija i Kina, 10 godina kasnije se ta brojka okrene, a pritom se ništa nije promenilo, to je poenta izveštavanja”.
Petros Fasulas, generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta, uputio je priznanje EPuS-u za ono što radi poslednjih 30 godina. Taj rad je bio ključan u stvaranju zajedničke budućnosti za naš kontinent. On je napomenuo je budućnost Srbije u integraciji i tu posebno doprinosi EPuS koji radi na tome da evropski put Srbije ka članstvu u EU bude izvestan. Gospodin Fasulas je napomenuo: „zato što danas nije u pitanju samo članstvo, već demokratija u Srbiji, vrednosti za koje se zalaže EU i vrednosti koje EU zastupa. I zato je rad EPuS-a od važnosti, jer se svakodnevno borite da te vrednosti ostanu žive, zdrave i ojačane.” Fasulas je istakao da je od velike važnosti da se svi akteri, kako politički tako i civilno društvo, okupe, sarađuju i udruže sa EPuS-om, stvarajući saveze i skupljajući snagu da osiguraju da kreatori politike i građani ostanu lojalni ideji budućeg članstva Srbije u EU.
U delu panela o regionalnoj saradnji, Adrian Davidoju, specijalni izaslanik Rumunije za ZB na pitanje o motivima Rumunije da imenuje specialnog izaslanika je rekao da njegova zemlja ima istorijske veze sa regionom . “Agresija Rusije preti stabilnosti ne samo u Evropi, nego ugrožava i fundamente međunarodnog prava i verujemo da je tim pre važno biti više angažovan na Zapadnom Balkanu”, rekao je Davidoju.
Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine Srbije je rekla da veruje da “treba da jača regionalna saradnja poslanika, dakle parlamentarna dimenzja, a ne samo najviši državni zvaničnici”. Mi smo nedavno bili u Budvi, rekla je Kovač, i to je bio jedan uspešan korak. “Parlamentarni nivo i razgovori između nas, mogu mnogo da doprinese kada je o regionalnoj saradnji reč”, zaključila je Kovač.
“Regionalna saradnja je jedna od gorućih tema na ZB”, rekla je Jovana Marović, bivša potpredsednica Vlade Crne Gore i ministarka za evropske poslove u Vladi Crne Gore i dodala da joj se “čini ne po dobru. “jer se mi standardno regionalno integrišemo i regionalno sarađujemo”. Marovićka je istakla da ima dobrih inicijativa, ali, aludirajući na Otvoreni Balkan, i onih u vezi sa kojim postoje brojne kontroverze.
Ona veruje da je Berlinski proces najpogodniji okvir za saradnju. “Zašto ne bismo svu svoju energiju uložili u jednu inicijativu, po mom mišljenju to je Berlinski proces, a onda iskoristili dobru volju zemalja koje učestvuju u okviru Zapadnog Balkana da ono što je dobro u Otvorenom Bakanu inkorporiramo u Berlinski proces”, rekla je Marovićka.
Ona je, osvrćući se na izlaganje Miloša Todorovića, V.D. pomoćnika ministra za EU u ministarstvu spoljnih poslova Srbije još rekla da “ne možete reći da ne moramo da uskladjujemo svoju spoljnu politiku sa politkom EU, zato što trenutno nismo članica”.
Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine Srbije, reagujući na komentar Jovane Marović je rekla da “svi mi znamo da treba da uskladimo svoju spoljnu politiku sa politikom EU kada postanemo članica. Nažalost, mi nemamo ideju kada to može da se desi i zato ne možete napadati Srbiju. Vlada Srbije vodi spoljnu politiku i odlučuje kada će se i koji nivo sankcija uvesti ili ne”.
Prosečni građanin ne pravi razliku izmedju Berlinskog procesa, Otvorenog Bakana itd, rekla je Kovač, ističući, i ona, lošu komunikaciju.
Predsednica EPuS-a, Jelica Minić, smatra da se “često pravi greška kada se mešaju Otvoreni Balkan i Berlinski proces. Pod pokroviteljstvom Berlinskog procesa, nastala je ideja o zajedničkom regionalnom tržištu i tu je ta svojevrsna kompeticija do koje je došlo. Drugi je problem koliko ta inicijativa obećava, koliko ujedinjuje, a koliko deli.” Otvoreni Balkan nema dugoročnu perspektivu, kao što je ima zajedničko regionalno tržište, rekla je Minić. Podrška građana regionalnoj saradnji, naglasila je ona, je konstantna, 75%, (prema Balkan barometru, Saveta za regonalnu saradnju), za razliku od podrške EU integraciji koja je opala i kreće se oko 60%.
Otvoreni Balkan pokazuje koliko su narativ i intenzivna komunikacija važni. “Ne može se zanemariti 75% podrške građana. Da je u medijima bila prisutna EU koliko je to bio Otvoreni Bakan i na takav pozitivan način, daleko bimo bili bliži EU”, rekla je Minić.
Panel “Daleko je blizu – koliko daleko smo stigli s evropskim integracijama” realizovan je uz podršku Fridrih Ebert fondacije, a Nedelju Evropskog pokreta i EU integracije, osim njih, podržali su i Fond za otvoreno društvo, Evropski fond za Balkan, Konrad Adenauer fondacija i Međunarodni evropski pokret.
Panel u celini, kao i ceremonijalna obraćanja povodom 30 godina EPuS-a, možete pogledati ovde.
