Evropski pokret u Srbiji organizovao je radionicu sa članovima organizacija civilnog društva, ekološkim aktivistima i zainteresovanim građanima iz Beograda na temu “monitoringa javnih politika u oblasti klimatskih promena”. Radionica je održana u okviru projekta “Zelena agenda na lokalnom nivou” koji sprovode članice Mreže Evropskog pokreta u šest lokalnih sredina, uključujući Beograd, Leskovac, Valjevo, Kraljevo, Sremsku Mitrovicu i Kruševac.

U uvodnom delu radionice, Nenad Spasojević, ekspert za ekologiju iz Centra za kreiranje politika i strategija, predstavio je osnovne EU politike u oblasti klimatskih promena, kojom prilikom su učesnici diskutovali o Evropskom zakonu o klimi i ciljevima EU u pogledu dostizanja klimatske neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine.

Učesnici su takođe razgovarali o obavezama Srbije u oblasti klimatskih promena koje proističu iz EU integracija. Prisutni su ukazali na probleme nedostatka adekvatne Strategije o klimatskim promenama i Strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, kao i na kašnjenje usvajanja Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu – INEKP. Zaključeno je da prespora energetska tranzicija, termoelektrane na ugalj, industrijska postrojenja i individualna ložišta najviše doprinose tome da se čitav region Zapadnog Balkana definiše kao predvodnik po pitanju stope zagađenosti vazduha u Evropi.

U nastavku radionice, predstavljeni su načini praćenja napretka u sprovođenju nacionalnih i lokalnih politika u oblasti klimatskih promena. Građani koji žele da učestvuju u borbi protiv klimatskih promena najviše se suočavaju sa problemima nedovoljne informisanosti o relevantnoj pravnoj regulativi, kao i načinima za dobijanje podrške sugrađana i adekvatnih informacija od nadležnih organa. Povodom toga, učesnicima radionice predstavljene su metode za uključivanje građana u borbu protiv klimatskih promena, pre svega kroz javne rasprave i debate, tribine, okrugle stolove, slanje zahteva, predloga, komentara i organizovanje javnih performansa.

Na kraju, predstavnici neformalne grupe „Bitka za Košutnjak“ i ekološke organizacije „Ekonaut“ podelili su primere dobre prakse, kao i svoje ideje u vezi sa unapređenjem kapaciteta građana po pitanju monitoringa lokalnih i nacionalnih politika u oblasti klimatskih promena. Učesnici radionice zaključili su da je  edukovanje građana o pravnim regulativama i umrežavanje organizacija civilnog društva, neformalnih grupa i aktivista najefikasniji način za ostvarivanje napretka u zaštiti životne sredine, usled nedovoljne angažovanosti predstavnika vlasti.

Ove aktivnosti su deo Eko-sistem programa za zaštitu životne sredine koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska