Bez ozbiljnog napretka u oblasti vladavine prava, Srbija ne može da računa na napredak u pregovaračkom procesu. Spoljna i bezbednosna politika Srbije, čiji se stepen usklađenosti sa evropskom procenjuje na ispod 60%, mora biti mnogo viši, zaključci su panela koji su održani u okviru prve u nizu konferencija „Randevu u Evropskoj uniji“ u u oranizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Evropskog pokreta Francuske, uz podršku Ambasade Francuske u Srbiji
Govoreći na panelu o novoj Metodologiji prioširenja i trenutnom mestu Srbije u pregovaračkom procesu, Srđan Majstorović, predsedavajući Upravnog odbora Centra za evropske politike, komentarišući činjenicu da Srbja ove godine nije otvorila ni jedno poglavlje je ocenio da odluka šefova diplomatija EU nije neočekivana vest i da je to najozibljnija poruka EU do sada.
“Mi smo još u junu upozoravali da ako se dramatično ne unapredi stanje u poštovanju vladavine prava i demokratskih institucija i ako se ne smanje napadi na medije i pojedince, Srbija ne može očekivati da ove godine otvori novo poglavlje“, rekao je Majstorović. Ovo je najozbiljnija poruka Evropske uniije do sada i poruka koju Vlada Srbije treba da prihvati na racionalan način i da pokaže Evropskoj komisiji i državama članicama kako će Srbija odgovoriti na sve negativne pojave tokom 2020. godine.
Majstorović sa osvrnuo na bugarsko blokiranje čitavog paketa proširenja za Severnu Makedoniju i Albaniju i zaključio da nova Metodolologija nije doprinela procesu uspostavljanja poverenja, već je više proces učinila političkim .
Mi smo iz medija saznali da je Srbija prihvatila Novu metodologiju, međutim mi ne znamo kako će se ona primenjivati. Tu deo odgovornosti snosi Evropska komisija.
Kada je u pitanju međuvladina konferencija, za koju još ne znamo da li će biti održana ili ne, a koja je novom metodologijom predviđena nakon godišnjeg izveštaja EK o napretku zemalja kandidata, Majstorović naglašava ključnu ulogu naše vlade koja mora da izadje sa konkretnim dokazima šta će uraditi u narednih godinu i po dana koliko joj je planiran mandat.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak izjavio je da je zaključak evropskih ministara neminovan rezultat jer je usporavanje procesa i nazadovanje Srbije u pristupanju fundamentalnim vrednostima EU vidljivo već nekoliko godina.
„Poruke koje smo dobijali 2018. i 2019. nisu uvažene i Srbija je nastavila istim putem. Posledica toga je da će sada stvari biti mnogo teže pokrenuti sa ove tačke.”
Komentarišući novu Metodologiju kao pokušaj da se proces ponovo oživi , Vladimir Međak je istakako da je jedna od najbitnijih stvari kredibilitet . “Kredibilitet je narušen i moraće mnogo da se radi da bi se povratio”, kazao je Međak. On pozdravlja novu Metodologiju i ističe da posle mnogo godina imamo jedan iskren dokument koji govori da nema poverenja sa obe strane, da je narušen kredibilitet i da je potreban rad sa obe strane kako bi se kredibilitet i poverenje povratili.
Ekspertkinja za proširenje u Evropskom pokretu Francuska, Lusi Gonzales izjavila je da politčka volja da se obezbedi veći kredibilitet zemalja kandidata treba da se iskaže jasnim političkim potezima kada su u pitanju svi domeni koji se odnose na vladavinu prava, jer je to ključna oblast u procesu pristupanja EU.
Gonzales je rekla da u Uniji trenutno postoje hitnije stvari koje treba rešavati, misleći na pandemijsku krizu, pregovore o novom budžetu EU i Bregzitu i da je zbog toga moguće da medjuvladina konferencija kasni.
“To ne znači da smo zaboravili naše preuzete obaveze. Verujem da što se tiče evropske perspektive Zapadnog Balkana jeste šteta što konferencija nije na vreme održana, ali će se svakako održati jer je to obaveza koju je EU preuzela i neće odustati od toga”, kazala je Gonzales.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da postigne dogovor sa Kosovom a da joj se oprosti što nije dostigla standard u oblasti vladavine prava Gonzales je odgovorila:
“Ne mogu da poverujem da može da se prenebregne pitanje reformi u vladavini prava čak i ako se postigne sporazum sa Kosovom”, dodajuči da bi sporazum bio na dobrobit i Srbije i Kosova
Elis Bernar, direktorka studija u tink-tenk organizaciji EvropaNova, saglasila se da je projekat proširenja EU daleko od prioriteta država članica i da je svesna da se to dešava u “najgorem mogućem trenutku”.
Predlaže da Evropski pokret Francukse i Evropski pokret Srbije bolje koordinišu svoj rad i da mobilišu ljude da više pričaju o proširenju na međunarodnom nivou.
“Proširili smo se na problematičnu teritoriju i ne možemo da ponovimo takvu grešku”, rekla je Bernar, dodajući da je dogovor Srbije i Kosova neophodan, ali da nije važniji od poglavlja 23 i 24.
Na panelu o medjunarodnoj i bezbednosnoj politici, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić je istakla značaj predloga za novu transatlantsku agendu visokog prestavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela. Značajan je, kako kaže, jer se u jednom njegovom delu pominje dijalog o Kosovu gde Evropska unija poziva SAD da tesno saradjuju.
Ona se osvrnula i na migrantsku krizu i naglasila da se Srbija pokazala kao pouzdan partner i od samog početka je bila deo rešenja. Tema bezbednosti je uvek aktuelna u našem regionu s obzirom da se radi o post konfliktnom regionu.
Izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković naglasio je da ukoliko Zapad ne izvrši jak pritisak na Srbiju da napusti saradnju sa Rusijom i Kinom, Beograd to ne bi mogao ukoliko mu nije predočena jasna evropska perspektiva. On je rekao da je usklađenost spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU ispod 60 odsto, uz ocenu da je osnovni razlog za to kosovski problem.
Savković je izjavio da Srbija u Ujedinjenim nacijama neće nastupiti protiv Rusije i Kine, zbog podrške koju Moskva i Peking pružaju Beogradu u vezi sa Kosovom.
Zbog toga EU postavlja pitanje – kako da vas primimo ako ne poštujete sankcije prema Rusiji zbog aneksije Krima, niti osudu kršenja ljudskih prava u Kini, Venecueli i drugim zemljama, rekao je Savković.
Antoine Godbert, potpredsednik Evropskog pokreta Francuske koji je pozdravio saradnju dva Evropska pokreta je rekao da je pitanje bezbednosti dugoročno i ukoliko želimo da zaštitimo Evropu zapravo govorimo o zaštiti naših građana.
On je istakao da ne možemo da zanemarimo NATO kao važnog aktera i naročito u svetlu činjenice da se Srbija graniči sa zemljama članicama NATO. Prva snaga u okviru NATO su SAD čiji je budzet 10 % veci od francuskog budzeta za finansiranje ove organizacije. Svi zajedno treba da radimo na jednoj strateškoj autonomiji Evrope kada se radi o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Amelie Jaques iz Evropa Nova je naglasila da je jedino zajedno jmožemo da izgradimo bezbednosnu i odbrambenu politiku u Evropi. To je potvrđeno i u Evrospkom parlametu 2018. godine. U okviru zjedničke spoljne i bezbednosne politike EU imamo 46 aktivnih projekata i postoji dobra saradnja sa NATO. Važno je imati u vidu da je nemačko-francuska saradnja ključna u ovoj oblasti, zaključila je ona.
Prvu u nizu konferencija “Randevu u Evropskoj uniji” pratili su građani Srbije i Francuske, kao i mnogih zemalja Evrope (Nemačka, Francuska, Belgija, Švedska, Švajcarska). Panele su moderirale Zvezdana Kovač, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji i Veronika Auger, predsednica Udrženja evropskih novinara.
