Serija panela „Razgovori o budućnosti Srbije“ nastavljena je panelom pod nazivom “Solunski entuzijazam-20 godina kasnije”.
Panelisti su ovog puta diskutovali o tome kakvi su izgledi Srbije kada je reč o evrointegraciji, da li je uporno odbijanje da usaglasi svoju spoljnu politiku kada je o odnosu prema Rusiji reč nepremostiva kočnica za Srbiju, a koliko su to slabi rezultati u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Razmenili su mišljenja i o tome koliko je EU bila spremna da da sve od sebe onda kada je Srbija pokazivala volju da ispuni uslove i koja je perspektiva proširenja EU u ovom trenutku. Panel je moderirala predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre je izneo očekivanja “da svi u ovoj državi razumeju šta donosi proces evropskih integracija i da iskoriste pravi politički momentum”. Smatra da je potreban minimalan konsenzus svih aktera oko osnovnih ciljeva. “Krajnja destinacija procesa evropskih integracija je poznata i tu nema dileme. Pitanje je kako stići do krajnje destinacije. Predsednica Evropske komisije fon der Leyen je predstavila novi plan rasta za Zapadni Balkan i u njemu je istakla četiri najznačajnije stavke, a to su davanje pristupa državama kandidatima nekim segmentima jedinstvenog evropskog tržišta, jačanje regionalne integracije kroz regionalno tržište, proces pristupanja EU je proces zasnovan na zaslugama, što podrazumeva da region mora nastaviti proces reformi i potreba za povećanjem sredstava namenjenih za region. Voz napušta stanicu i ne smemo dopustiti da ga ponovo propustimo. Ovoga puta svi moramo spremno čekati na stanici i biti spremni da u voz uskočimo”-naglasio je on.
Potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač izjavila je da se “u poslednjih godinu ipo dana se u procesu pregovora Srbije sa EU ništa speltakularno ne dešava”. “Sve to je najviše zbog geopolitičke situacije i rata u Ukrajini. U poslednjih godinu ipo dana radi se samo na uskladjivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i pregovorima Beograda i Prištine. Čini se da proširenje EU uopšte nije popularno.”
Zoran Gavrilović, sociolog i izvršni direktor BIRODI-a primećuje da veliki broj ljudi koji podržavaju EU sada optužuju EU za podršku autokratskom režimu u Srbiji. Govoreći o medijima i Evropskoj uniji izjavio je: “Naši mediji nisu sredstvo javnosti već propagande. Tema evropskih integracija nije tema ni vlasti ni opozicije. Temom EU se kod nas najviše bave ljudi iz EU. Ne postoji psihološka vlast gradjana nad procesom pristupanja EU. Gradjani se osećaju isključenim iz tog procesa.”
Pravnik i ekspert za evropsko pravo i evropske integracije Vladimir Medjak ističe dva principa na kojima se, prema njegovom mišljenju, zasnivao solunski entuzijazam-“da vas EU vuče i da vi gurate. Bez ta dva principa nema uspeha. Prvo je prestao da postoji prvi faktor, a onda i drugi.” Posebno obeshrabruje to što “Teme koje su bile aktuelne 2006. sad se recikliraju. Ponovo se govori o podeli vlasti, slobodi govora, borbi protiv korupcije. Ja sam mislio da se sa tim temama završilo. Problem je što mi neke stvari i dalje radimo. Poražavajuće je pričati o istim stvarima 20 godina kasnije.” Medjak smatra da je veliki problem u Srbiji činjenica da se “ljudi truju evropskim vrednostoma”. “Evropske vrednosti se optužuju za ubistvo dece. EU je sklonjena sa agende. O EU se ne priča. Evropska unija je 13. tema po zastupljenosti u našim medijima. Poruka koja se šalje gradjanima je-Mi smo za EU, a ove zloće neće da nas prime”-ističe Medjak. Na pitanje šta je potrebno kako bi se proces evropske integracije Srbije ubrzao odgovara: “Potrebno je da EU bude otvorenija, glasnija, prisutnija i da brani sboje principe i vrednosti i kada Vlada to krši gradjani to moraju da znaju.”
Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje sumirala je proteklih dvadeset godina upotrebivši izraz “depresivni optimizam”. Govoreći o podršci Evropskoj uniji u Crnoj Gori je istakla: “Ranije je podrška bila zasnovana na poletu državnosti i vere u prosperitetniji i dostojanstveniji život. Danas je podrška EU izraz očaja i nade da će se priključenjem Evropskoj uniji problemi sami od sebe rešiti.” Uljarević dodaje: “Naši političari ne prave razliku izmedju vladavine prava i prava na vladavinu. Podrška EU koja postoji u Crnoj Gori ne sme biti uzeta zdravo za gotovo.”
Janis Armakolas, šef Programa za Jugoistočnu Evropu u Helenskoj fondaciji za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP) proširenje EU vidi kao politički proces koji podrazumeva političke odluke. “Čini se da politički proces izostaje. To je realnost i treba kriviti obe strane. Zapostavili smo proces proširenja toliko dugo da on više nema nikskvog smisla ni za koga. Potrebne su nam jasne poruke Evropske unije kako bismo zadržali nadu u proces proširenja”-dodaje on.
Seriju panela „Razgovori o budućnosti Srbije” zajednički organizuju Evropski pokret u Srbiji i Fridrih Ebert fondacija Beograd.
