Čak i 30 godina nakon pada Berlinskog zida, kako građani EU, tako i oni van nje zabrinuti su za aktuelnu bezbednosnu situaciju – zaključak je panel diskusije Bezbednosni radar 2019: Buđenje za Evropu, gde su predstavljeni rezultati istoimenog istraživanja. Moderatorka diskusije, novinarka Ljubica Gojgić, iznela je podatak da su građani ovih država na pitanje čega se najviše plašite u bliskoj budućnosti odgovorili da se boje rata i konflikata, kao i da je njih 75% zabrinuto zbog sveprisutnijeg međunarodnog terorizma. U istraživanje su bile uključene Srbija, Francuska, Nemačka, Letonija, Ukrajina, Rusija i Poljska.

Šef Regionalne kancelarije za saradnju i mir u Evropi iz Beča Rajnhard Krum istakao je da je u ovom istraživanju iznenađujuće što su „četiri od pet država u ovom istaživanju bile nezadovoljne svojim međunarodnim položajem.“ Današnje bezbednosno okruženje, Krum je opisao kroz analogiju na članak o lisici i ježu Ajzeje Berlina iz 50-tih godina prošlog veka. Time je ukazao na potrebu da stratezi moraju imati pomoć civilnog društva u usmeravanju bezbednosne politike.

Član upravnog odbora Nemačkog saveta za spoljne poslove Karsten Fojt je govoreći o Srbiji, rekao da je prema ovom istraživanju to država koja ima najviše spoljnih neprijatelja prema mišljenju njenih građana.

“Nemačka sada zadovoljna svojim međunarodnim položajem, što nije uvek bio slučaj. Sada imamo situaciju da su nam po prvi put najbliži susedi Francuzi saveznici“, podsetio je. On smatra da Srbija ima svoju procenu bezbednosnih pretnji, ali je pitanje da li je ona racionalna ili ne.

Takođe, on je ukazao i na jedan od rezultata ove studije koji je pokazao da je poverenje u instituciju vojske, veće nego u partije. Uz to, istakao je da su prema ovoj studiji EU i UN one organizacije za koje se smatra da će imati veću ulogu u budućnosti. Kao tri preporuke za sprovođenje političkog procesa u okviru bezbednosne politike, Fojt je istakao da bezbednosne pretnje treba ozbiljno shvatiti, treba tražiti kompromise i poštovati međunarodne norme.

Diplomata Jelica Kurjak izjavila je da je „iznenađena količinom evropeizma u Rusiji koji je procentom izražen u ovom istraživanju ali da sa tim rezultatima treba biti oprezan“. Ona je u tom kontekstu imala u vidu da li je istraživanje sprovedeno u intelektualnim krugovima Moskve ili dalje od nje za Uralom. Ona je takođe ukazala i na samu Rusiju kako ona vidi svoj spoljnopolitički položaj kao evropska ili evoazijska zemlja i na to kako je Evropska unija posmatra. Pričajući o Srbiji, Kurjak kaže da „mi trpimo posledice sopstvenog ali i delimično šablonskog delovanja EU.“

Bivši diplomata i predstavnik Foruma za međunarodne odnose EPuS-a, Srećko Đukić smatra da je kod građana „nastupila era pacifizma koji misle da se stvari mogu rešiti mirnim putem spoljnopolitičkim i  diplomatskim metodama“. On je kao vremensku tačku kada je bezbednost u Evropi počela da se menja istakao Putinov govor iz 2007. godine, ističući da sada građani žele novi detant, a ne oružje.

Istraživač Centra za bezbednosne poslove ISAC fonda dr Igor Novaković smatra da dugoročna bezbednost Evrope zavisi od svih nas, pa i Rusije. On je ukazao na značaj ove studije, rekavši da nam ona približava unutrašnje diskurse država uključenih u nju omogućujući im da stvaraju inovativne spoljnopolitičke pristupe.

Period nakon hladnog rata značajno je promenio bezbednosno okruženje u Evropi i na širem evro-atlantskom prostoru. Takođe, to vreme poklopilo se sa globalizacijskim procesima koji su uticali na evoluciju pretnji i njihovu diverzifikaciju. Zbog toga sada postoje veoma bitni izazovi sa kojima se Evropa suočava. Ova studija poslužila je da približi te izazove donosiocima odluka i civilnom društvu i bude zaista poziv za buđenje Evrope da se oni veoma ozbiljno shvate i radi na njihovom rešavanju mirnodopskim putem. Sila i dalje ostaje važan instrument moći u međunarodnim odnosima što nam ukazuje da strahovi građana ovih država u kojima je sprovedeno istraživanje su delimično opravdani. Zbog toga je važno razvijati mehanizme kreiranja spoljne politike i zajedničkog delovanja kako bi se mogućnosti za izbijanje ovakvih konflikata sveli na najmanju moguću meru.

Istraživanje je sprovela Fondacija Fridrih Ebert, a događaj je oragnizovan u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji.