Na osnovu Poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, lokalne samouprave u Srbiji dobijaju veliki obim nadležnosti u ovoj oblasti, s obzirom na to da oko 40% finansijskih obaveza iz Poglavlja 27 pada na teret opština i gradova. Upravo zbog toga, postojeća praksa nenamenskog utroška budžeta namenjenog za zaštitu životne sredine u lokalnim samoupravama može negativno da se odrazi na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Natalija Stolić, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u SrbijiPočetak 2020. godine u Srbiji i u regionu, obeležen je drastičnim pogoršanjem kvaliteta vazduha. Aplikacija za merenje kvaliteta vazduha AirVisual u više navrata svrstala je Beograd i još nekoliko gradova u Srbiji na listu najzagađenijih na svetu, a prekomerno zagađenje u prvim danima 2020. godine, beleže i merne stanice republičke Agencije za zaštitu životne sredine.
U Beogradu, kao i u ostalim gradovima u Srbiji, osnovni problem predstavljaju suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5, koje se oslobađaju upravo zahvaljujući individualnim ložištima i materijalima koje građani koriste za ogrev. U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva, „sitna prašina“. Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla. Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva. Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva, poput uglja i drva, ali i dizel motorima. PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom prometu. PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara, a što su čestice sitnije, to su opasnije, jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja. Kvalitet vazduha u Beogradu, kao i u ostalim gradovima u Srbiji, je već godinama na neprihvatljivom nivou. Na taj način, najvažnija vrednost poput ljudskog zdravlja, ali i životna sredina, se neprestano ugrožavaju i otežava se svakodnevno funkcionisanje građana.
Još 1. januara 2018. godine doneta je EU Direktiva o velikim ložištima (Large Combustion Plants Directive – LCPD) u članicama Energetske zajednice, koja sadrži propisane granične količine emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija. Naša država je, kao član Energetske zajednice, imala zadatak da usvoji Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), prvenstveno iz velikih ložišta, odnosno termoelektrana. Primena NERP-a bi uticala na smanjenje emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija. Nacrt tog plana je odobren od strane Energetske zajednice još 2016. godine, međutim, do danas nije usvojen.
Čitava situacija je dovela do toga da Sekretarijat Energetske zajednice 15. januara ove godine pokrene proceduru za rešavanje spora u vezi sa neusklađenošću emisija devet postrojenja sa velikim ložištem u Srbiji sa limitima iz EU Direktive o velikim ložištima koji se odnose na emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija. Kako je saopštio Sekretarijat, za postojeća postrojenja sa velikim ložištima postoje dve alternative: poštovanje graničnih vrednosti emisija sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija, koje predviđa Direktiva i to na nivou svakog pojedinačnog postrojenja ili primena NERP-a, koji predviđa zbirni limit za sva postrojenja.
Međutim, u nedostatku pravno obavezujućeg NERP-a, postojeća postrojenja moraju da usklade granične vrednosti emisija sa limitima propisanim Direktivom na pojedinačnom nivou. Slanjem ovog uvodnog pisma Sekretarijat je pokrenuo preliminarni postupak, čija je svrha da Srbiji pruži priliku da u roku od dva meseca odgovori na navode o nepoštovanju propisa Energetske zajednice i omogući Sekretarijatu da stekne potpuni uvid u slučaj.
Ovaj bitan problem povlači za sobom pitanje očuvanja zaštite životne sredine uopšte, a u Srbiji se prave veoma mali koraci u pravcu zaštite životne sredine i deluje kao da se rešavanje tog pitanja ne smatra prioritetnim. Od 2010. do danas, prihodi republičkog budžeta od ekoloških naknada bili su 48 milijardi dinara, od čega je tek 14 milijardi potrošeno namenski, dok je 34 milijarde dinara, odnosno 288 miliona evra potrošeno nenamenski. Različite nevladine organizacije koje se bave žaštitom životne sredine ističu kako lokalne samouprave u Srbiji budžetske prihode namenjene zaštiti životne sredine već godinama troše nenamenski i u svrhe koje nemaju veze se ekologijom.
Na osnovu Poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, lokalne samouprave u Srbiji dobijaju veliki obim nadležnosti u ovoj oblasti, s obzirom na to da oko 40% finansijskih obaveza iz Poglavlja 27 pada na teret opština i gradova. Upravo zbog toga, postojeća praksa nenamenskog utroška budžeta namenjenog za zaštitu životne sredine u lokalnim samoupravama može negativno da se odrazi na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Problem zaštite životne sredine, kao i aktuelno pitanje zagađenosti vazduha u Srbiji, zahtevaju mnogo veću pažnju od one koja se posvećuje ovoj oblasti. Prošle nedelje Vlada Srbije usvojila je Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i poslala je Evropskoj komisiji u Brisel. Na ovaj način se stvaraju uslovi za otvaranje još jednog poglavlja u ovoj godini u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Propisi EU u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni i pokrivaju ovu oblast putem sektora kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode itd. Usvajanje ovih standarda će omogućiti poboljšanje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, bolji kvalitet života i životne sredine u Republici Srbiji.
