Imamo li poverenja da će Ustavni amandmani omogućiti željenu depolitizaciju sudstva čak iako bi zakon predvideo stvarni prelazak budžetskih nadležnosti sa Ministarstva na Savet? S obzirom na dosadašnju praksu pre bih verovala da ćemo biti svedoci novih odlaganja obezbeđenja jedne od najvažnijih garancija sudske nezavisnosti.

Vida Petrović Škero, Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije

Da li je ikada u Srbiji neko izračunao koliko se ročišta godišnje odloži zbog nedostatka papira? Da li se neko zapitao koliko je izgubljen ugled suda i sudija zbog njihovih zahteva koji se neretko upućuju advokatima i strankama da zbog nedostatka papira moraju doneti svoj, ako žele da se ročište održi? Da li je neko obračunao koliko je ukupno dana, meseci, godina u proteklim decenijama izgubljeno u vremenu ekspedovanja strankama izdiktiranih presuda, zbog neobezbeđenja sredstava za kupovinu papira?

Da li je neko utvrdio koliko su dana u proteklim godinama sudovi radili bez interneta preko kog sudije dolaze do zakona? Koliko vremena sudovi nisu imali telefonske veze zbog neplaćenih računa? Koliko je suđenja odloženo zbog neisplaćenih troškova za izvršeno veštačenje, zastupanje od strane advokata određenih po službenoj dužnosti?

Da li se neko zapitao zašto su sudovi neokrečeni, zašto krovovi prokišnjavaju? Koliko je pisanih zahteva upućeno Ministarstvu da se doznače potrebna sredstva, koliko je radnih sati, benzina utrošeno da predsednici lično dođu do Ministarstva pravde da usmeno obrazlože neispunjene zahteve za dobijanje potrebnog vozila, dobijanja sredstava za izvođenje nužnih radova na tekućem ili investicionom održavanju zgrade suda? Koliko se šaputalo o tome da samo bliski ministru dobijaju potrebna i dovoljna sredstva za normalno funkcionisanje sudova da u razumnom roku građanima obezbede pravdu i pravo?

U državama u kojima je samo proklamovan princip podele vlasti nužno je ne samo zakonima nego i ustavom obezbediti garancije nezavisnosti sudova i sudija. Nužno je da garancije materijalne nezavisnosti sudskog sistema – odredbe o sudskom budžetu budu u Ustavu. U Preporuci Saveta Evrope navodi se da: „Svaka država treba da izdvoji adekvatna sredstva, objekte i opremu za sudove kako bi im omogućila da funkcionišu u skladu sa standardima utvrđenim da se građanima obezbedi pravo na pravično suđenje i kako bi sudijama omogućila da efikasno rade. Sudovima bi trebalo da bude dodeljen dovoljan broj sudija i adekvatno kvalifikovanog osoblja za podršku.“

 Materijalna nezavisnost sudstva je jedna od najvažnijih sudskih garancija nezavisnosti. Ukoliko naša država to nije obezbedila, da li u tome možemo da vidimo mogućnost politizacije sudova? Rad sudova tada zavisi od izvršne vlasti koja i danas obezbeđuje i rukovodi sudskim budžetom.

Važećim Ustavom od 2006. godine, Visoki savet sudstva je označen kao nezavistan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova. Ustavom Savetu nije predviđena nadležnost u vezi sa sudskim budžetom koja obezbeđuje materijalne garancije nezavisnosti. Ova nadležnost Saveta predviđena je Zakonom o uređenju sudova tako što je vršenje budžetskih nadležnosti trebalo da u potpunosti pređe sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva. A kako je živela ova iluzorna odredba? Četiri puta je Narodna skupština, uvek po hitnom postupku, donosila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, kojim se rok za primenu odredbe o novoj nadležnosti Saveta pomerao za sledeću godinu, poslednjim izmenama za 1. januar 2020. Poslednji put zbog izrade amandmana na Ustav. Četiri godine izvršna i zakonodavna vlast ne omogućavaju implementaciju Zakona radi realizacije jedne od najbitnijih garancija nezavisnosti sudstva, materijalne nezavisnosti. Ustavni sud je doneo odluku novembra 2018. godine, po inicijativi predsednika poslaničke grupe SNS od 2016. godine, da je odredba o prenosu budžetskih nadležnosti sa Ministarstva pravde na Savet neustavna. Podela vlasti u ovom segmentu ostaje samo proklamacija, bez mogućnosti stvarne realizacije.

Nema efikasnog i odgovornog sudstva dok druge grane vlasti odlučuju o budžetu.

Očigledna želja da sudstvo nema finansijsku nezavisnost jasno se ogleda u Radnim verzijama i konačno Nacrtu amandmana na Ustav u kojima je u nadležnostima Visokog saveta sudstva izostavljen budžet. Tek nakon dobijenog Mišljenja Venecijanske komisije, dopunjen je Amandman XIII koji utvrđuje nadležnost Saveta, da će, između ostalog, predlagati budžetska sredstva za rad Visokog saveta sudstva i za rad sudova u pitanjima iz njegove nadležnosti u skladu sa zakonom i da će samostalno raspolagati tim sredstvima. I ponovo se vraćamo istom rešenju da će se pitanje materijalne nezavisnosti sudstva regulisati zakonom. Ceneći već višegodišnju praksu Narodne skupštine za promenama zakona o prenosu nadležnosti po hitnoj proceduri, očigledan je nedostatak volje izvršne i zakonodavne vlasti za stvarnu podelu vlasti i stvaranju garancija nezavisnosti u obezbeđenju sudskog budžeta u punom kapacitetu.

Imamo li poverenja da će Ustavni amandmani omogućiti željenu depolitizaciju sudstva čak iako bi zakon predvideo stvarni prelazak budžetskih nadležnosti sa Ministarstva na Savet? S obzirom na dosadašnju praksu pre bih verovala da ćemo biti svedoci novih odlaganja obezbeđenja jedne od najvažnijih garancija sudske nezavisnosti. I opet nedovoljna, loše isplanirana sredstva za papir, veštake, benzin, telefone, odbrane po službenoj dužnosti… Obrazložene molbe da se obezbede osnovni uslovi za rad. Opet zavisnost od izvršne vlasti. Borba da joj predsednik suda bude bliži, nikad nezameren ministru bliskom vladajućoj partiji, bilo kojoj. I onda, jednog dana obrazloženje da je postojeću proceduru usvojila prethodna vlast i da ne postoji ničija odgovornost za nedovoljni budžet. Ako želimo budućnost u kojoj će postojati efikasno, nezavisno funkcionisanje sudova, sada se mora obezbediti rešenje za materijalnu nezavisnost sudstva u Ustavu. Poslednji je trenutak da se sudstvo oslobodi političkih uticaja u realizaciji materijalne nezavisnosti.

Želela bih, a hoću da se nadam da će Narodna skupština obezbediti građanima vladavinu prava koja se zasniva na podeli vlasti u kojoj postoje garancije nezavisnosti sudske vlasti. Moramo obezbediti uslove za normalno funkcionisanje sudova da bi građani u razumnom roku došli do svog prava.

Kako to obezbediti? Poslanici moraju poštovati propisanu proceduru za izmenu Ustava, koristiti sva ovlašćenja za stvaranje odredbi na kojima će raditi eksperti, obezbediti javna slušanja, javne diskusije, medijsku kampanju da se građani upoznaju sa promenama o kojima će se izjasniti na referendumu. Poslanici treba da se upoznaju sa mišljenjem svih stručnih organizacija i međunarodnih institucija o ustavnim promenama. Da cene Mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija koje navodi da cilj Visokog saveta sudstva ne treba samo da garantuje već i da osigura nezavisnost sudova i sudija. Njihova kompetencija treba da uključi budžetske kompetencije za funkcionisanje sudskog sistema. Predloženi tekst Amandmana od strane nadležnog odbora, pre donošenja odluke o usvajanju, treba dostaviti na mišljenje Venecijanskoj komisiji.

Ustav ne sme biti eksperiment.