U Kući ljudskih prava održana je javna debata „Kako poboljšati ekonomsku saradnju Srbije i Kosova?”, koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) iz Beograda i Institutom za socijalne politike “Musine Kokalari” iz Prištine. Povod za debatu je izveštaj “Unapređenje ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije” koji je nastao u okviru projekta  „Implementacija člana VI Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije“ između IPS Musine Kokalari i Peaceful Change Initiative – PCI, podržanog od strane UK Aid kao deo projekta „Amplifying Local Voices for Equitable Development“.

U debati su učestvovali:

  • Jelica Minić, Evropski pokret u Srbiji;
  • Aleksandar Pavlović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd;
  • Ilir Deda, Institut društvenih nauka, Beč;
  • Srđan Drobnjaković, Unija poslodavaca Srbije;
  • Agim Šahini, Poslovna alijansa Kosova;
  • Belgzim Kamberi, Institut za socijalne politike “Musine Kokalari”, Priština;
  • Mihailo Gajić, Libertarijanski klub Libek;

Istaknut je veliki potencijal za saradnju Srbije i Kosova, naročito u oblasti ekonomije i ekologije, ali kao ključna prepreka u međusobnim odnosim nameće se politička dimenzija a, koja dalje blokira i poboljšanje kvaliteta interakcije između građana i biznisa na svakodnevnom nivou.

– ,,Živimo jedni pored drugih, ali ne i jedni sa drugima”, rekao je Mihailo Gajić.

– ,,Intenziviranje ekonomskih odnosa ne može da u potpunosti odstrani postojeće tenzije, ali jeste način da se one „umire“. Nema drugog ključa nego izvršiti zajednički pritisak na političare prvo da izostave ekonomiju iz političkih trgovina i potkusurivanja i drugo da u donošenju ekonomskih odluka se oslanjaju na ekonomske eksperte koji znaju šta je dobro za poslovanje i time posredno i za građane“, poručio je Aleksandar Pavlović.

Jelica Minić ukazala je da postoji mnogo problema koji utiču na lošije ekonomske odnose između Srbije i Kosova, kao što su periodično postavljanje barijera koje dolaze iz najviših institucija. Kako je rekla, unapređeni ekonomski odnosi išli bi u prilog i stvarne normalizacije odnosa.

– ,,Bilo je perioda kada su se odnosi ubrzano i uspešno unapređivali, kao i perioda kada je sve to padalo u vodu, uglavnom zbog tih barijera koje su dolazile iz najviših institucionalnog nivoa.”

Belgzim Kamberi istakao je da je važno pričati o ekonomskoj saradnji jer je u poslednje vreme izgubljeno poverenje između privrednika.

– ,, Loši ekonomski odnosi nisu interes ni Kosova, ni Srbije. Ekonomski odnosi su u interesu građana i mi imamo sporazume koje su prihvatili predstavnici vlasti, ali se ne sprovode. U situaciji smo da je moguća normalizacija i da je potrebno omogućiti to preko ekonomskih odnosa. Vrlo je važno da verujemo da je normalizacija interes građana.”

– ,,Tamo gde su prisutni ljudi iz bisnisa, tu postoji nada”, naglasio je Agim Šahini.

Regionalne inicijative učesnici debate takođe su ocenjene kao značajne za ostvarenje brojnih benefita za sve strane.

Govoreći o regionalnim inicijativama, Srđan Drobnjaković je istakao kao najznačajnije Zajedničko regionalno tržište (CRM) i EU Plan rasta za Zapadni Balkan u kojem se predviđa za Srbiju milijarda i 850 miliona, a za Kosovo negde oko 850 miliona evra. Što se tiče Otvorenog Balkana, Drobnjaković je mišljenja da je u planu proširenje i na zemlje šireg regiona – Rumuniju, Bugarsku, dok za Crnu Goru i BiH navodi da su vrlo zainteresovane.

Fotografije sa događaja možete pogledati OVDE.