VELIKE EKONOMSKE POSLEDICE RATA U UKRAJINI

Inflacija, kao posledica rata u Ukrajini, biće između 10 i 14 posto, u zavisnosti od toga koliko će rat trajati. Zima će biti hladna i skupa, čekaju nas više kamatne stope i rast cena, a Srbija više ne može da “sedi na dve stolice”. Ovo su neki  od zaključaka panela o ekonomskim posledicama rata u Ukrajini, iz serije “Razgovori o budućnosti Srbije” Evropskog pokreta u Srbiji i Fridrih Eert fondacije 

Panel je otvorila generalna sekretarka EPuS-a, Zvezdana Kovač, konstatacijom da rat u Ukrajini već ima nesagledive posledice pre svega po Ukrajinu i njen narod. Na globalnom nivou, prema indeksu Ujedinjenih nacija,cene hrane su na najvišem nivou otkako je pre 60 godina počela da se vodi ova vrsta evidencije. Navela je i upozorenje Svetske banke da će rat u Ukrajini izazvati najveći potres tzv. crne robe od sedamdesetih.  

Na pitanje kakva nas zima čeka Aleksandar  Milošević, ekonomski novinar lista Danas, je rekao: „Skupa i hladna, čak iako smo mi rešili problem gasa, ali zbog stanja u EPS-u biće problema sa energentima i moraćemo da uvozimo struju pored toga što već uvozimo ugalj i pored toga što imamo Kolubaru. Izgleda da niko ne primećuje da mi već sada imamo posledice rata u Ukrajini, inflacija je 10,4% a to je samo rezultat ukrajinsko-ruske krize. Pre rata predviđanja su bila da će se inflacija vratiti na 4%”. 

Predsednik srpskog poslovnog kluba “Privrednik”, Zoran Drakulić je rekao  da rat u Ukrajini nije rat protiv nacionalizma već da je to “rat i za resurse”. 

“Cene energenata rastu, uvedete li sankcije Rusiji svesni ste toga da će doći do krize. Svaki dan slušamo od Rusa da će zatvoriti Odesu. To su ogromne količine žitarica koje neće doći na tržište”, rekao je Drakulić. 

Drakulić je napomenuo da Srbija “ne bi smela da ima problema sa hranom” i podsetio na pobunu ratara za otkup pšenice. On je naglasio da se stvari kada su u pitanju energenti pogoršavaju iz dana u dan i da nema razloga da postoji nestašica drveta na srpskom tržištu. 

“Taj energent je i dalje jedan od najjeftinih bez obzira što su cene skočile. Pelet je i dalje jeftiniji od svega ali peleta nema. Druga po veličini fabrika u Srbiji se juče zapalila, a druga  se zatvara na tri mesca u julu”, rekao je Drakulić. 

Branimir Jovanović, ekonomista sa Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču,  je istakao da se sve zemlje suočavaju sa sličnim problemom i da nema embarga EU na ruski gas i neće ga ni uvesti. Ono što može da se uradi jeste da se nadju alternativni izvori energije za ruski gas. Na primer, uzimanjem gasa iz drugih zemalja i slično. Mora da se radi na smanjivanju zavisnost uopšte od gasa, ne samo iz Rusije. Obnovljivi izvori energije su rešenje, ali Srbija ne radi na tome dovoljno“. 

On je istakao da ekonomska situacija u Srbiji nije tako loša i da ne očekuje da će biti recesije ove godine, kao i da sve zavisi od toga kakvo će stanje biti u Ukrajini do kraja godine.„Naša prognoza je da će inflacija u Srbiji biti 10 odsto, a ako rat potraje onda će biti 14 odsto“, rekao je on. Prema njegovom mišljenju ekonomski rast će sledeće godine biti sporiji, a inflacija malo viša.„Sledeće godine će inflacija biti šest odsto i to je verovatno razlika izmedju ove krize i krize sa Kovidom 19. Ova kriza će smanjiti rast na duži period“, istakao je Jovanović. 

On je još rekao i da Srbija, kad su u pitanju sankcije prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu, pokušava da sedi na dve stolice, „Nema dileme da Srbija pokušava da sedi na dve stolice, da bude u dobrim odnosima i sa EU sa Rusijom, zbog toga što ima jače veze sa Rusijom nego bilo koja zemlja u regionu, i to se već vidi. Ipak vidimo da EU ne preduzima još uvek ništa protiv Srbije“, rekao je on. Naglasio je da će posledice doći tek kasnije i da takvom politikom Srbija možda ima kratkoročnu korist, ali da tim postupcima pogoršava svoj ugled u svetu i „da je bila najbolja zemlja za investicije u regionu“. 

Stalna zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji, Dorotea Gizelman je na temu sedenja Srbije na “dve stolice“ rekla da se „ne radi o tome da Evropa ili države članice dozvoljavaju to. Mi notiramo politku koju je  Srbija uvela kao suverena zemlja, ne kažnjavamo Srbiju zbog stvari koje je preduzela ili nije preduzela. Mi ne vodimo spoljnu politiku tako što kažnjavamo“. 

Osvrnuvši se na nedavnu posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca, Gizelman je rekla da EU želi da Moskva zbog kršenja medjunarodnog poretka snosi sankcije pa je dodala, “Znam da reč sankcije bude sećanja na ovom prostoru, ali to su ciljane sankcije usmerene protiv rata, moramo da shvatimo da ne možemo više da se oslanjamo na Rusiju kao pouzdanog dopremača energije,  kao i da Rusija koristi gas i naftu kao sredstvo ucene i da nekada poštuje, a nekad ne svoja obećanja.”  

Panel u celosti možete pogledati OVDE.