Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Friedrich-Ebert-Stiftung fondacijom je 28. septembra 2022. godine održao još jedan panel u ovogodišnjem ciklusu Razgovori o budućnosti Srbije, pod nazivom “Više od šetnje – ljudska prava u Srbiji, u svetlu Evroprajda“.

Panel se osvrnuo na različita pitanja: šta je uzrok „ideologizacije“ LGBTQ+ zajednice? Zašto se društvo polarizuje kada je reč o pravima LGBTQ+ zajednice, u kontekstu istoka i zapada? Zbog čega izostaje jasan i kontinuiran stav države u svojoj obavezi da zaštiti i unapredi prava LGBTQ+ građana i građanki? Zbog čega pravoslavna crkva ističe izrazito negativan stav prema LGBTQ+ zajednici? Da li postoji način da se unapređenjem komunikacije napora i motiva LGBTQ+ rasvetli razlika između socijalnih identiteta (socijalnih konstrukata – nacionalni i verski identitet) i identiteta prirodom uslovljenih (seksualni i rodni identitet).

U okviru dinamične diskusije na panelu, dati su odgovori na ova i druga pitanja iz ugla iskusnih aktivista/kinja i eksperata/ekspertkinja u oblastima od značaja.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović izjavila je da je vreme da se donesu propisi o pravima LGBT zajednice, da se njihova zaštita mora pojačati i da u tome veliku odgovornost ima politička elita.Postupak donošenja zakona o istopolnim zajednicama i zakona o rodnom identitetu je zaustavljan na osnovu “netačnih argumenata da bi usvajanje dva zakona bilo protivustavno”.

Projektna menadžerka u Evropskom pokretu u Srbiji Zorana Milovanović izjavila je da se ne može govoriti o demokratskoj državi kada neko smatra da kao pripadnik većine ima pravo da odlučuje o pravima manjine. Milovanović je izjavila da se stvara pogrešna slika da pripadnici LGBT zajednice imaju više prava zato što premijerka Srbije “vaninstitucionalno uživa sopstvena prava, koristi političku moć i političku funkciju gde može da ostvaruje ono što većina LGBT populacije ne može”.

Pravoslavni teolog i filozof Davor Džalto izjavio je da postoji širi problem kada se govori o ljudskim pravima i nepravdi i opresiji čemu su izloženi ne samo pripadnici LGBT zajednice nego i većina građana Srbije, naročito pripadnici manjinskih zajednica. “To je trend koji ne primećujemo samo u Srbiji, da ukoliko imate političku ili finansijsku moć vi ste privilegovani i dostupno vam je ono što najvećem delu građana nije, bili pripadnici te zajednice ili ne”, rekao je Džalto.

Koordinatorka za psihološku podršku u Centru za prava LGBT+ Geten Jelena Vidić izjavila je da je veliki problem što o problemima LGBT zajednice javno ne govori premijerka Ana Brnabić. Premijerka, kako je rekla, ne može da sklopi brak sa svojom partnerkom, na papiru nije roditelj svom detetu i u tom smislu je diskriminisana iako o tome ne govori javno.

Kordinatorka za zagovaranje iz udruženja Da se zna Ana Petrović izjavila je da je LGBT zajednica obespravljena i da država mora da pokaže političku volju da se o tim temama ne samo priča, nego da se radi na donošenju zakona.Ona je kazala da su imali dobru saradnju sa ministarkom za ljudska i manjinska prava Gordanom Čomić, ali da je sada pitanje da li će to ministarstvo ostati u novoj vladi i da li će ona ostati na njegovom čelu pa će moći da nastave gde su stali, ili će se vratiti na početak.

Ovaj panel je deo ciklusa „Razgovori o budućnosti Srbije” koji se održava jednom mesečno, u saradnji sa Friedrich-Ebert-Stiftung fondacijom u Beogradu.

Snimak panela možete pogledati ovde.