Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert organizovali su u četvrtak, 16. jula, treću po redu onlajn konferenciju iz serije „Srbija posle koronavirusa“, pod nazivom Novi zamah u procesu proširenja. Panelisti su, između ostalog, pokušali da pruže odgovore na pitanja: šta donosi nova metodologija pregovorima Srbije i EU, gde stoji vladavina prava, a gde dijalog Beograda i Prištine? Pored toga, razgovaralo se o regionalnoj saradnji, paketu pomoći EU Zapadnom Balkanu, kao i trenutnim protestima u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Dođagaj se mogao pratiti i uživo putem društvenih mreža, gde je snimak i dalje dostupan.

Konferenciju su otvorili dr Maks Brendle, direktor Regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert i Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Jelica Minić naglasila je tom prilikom da je vladavina prava unutar EU jedan od osnovnih prioriteta nemačkog predsedavanja Savetom EU, te da će samim tim u ovoj oblasti biti i veća očekivanja od država kandidata za članstvo.

„Za Srbiju je važno da ima što više država u regionu u procesu pristupanja Evropskoj uniji, jer to deluje podsticajno. Na taj način možemo međusobno da pružamo podršku i učimo jedni od drugih“, dodala je Minić.

Govoreći o ponovnom pokretanju dijaloga Beograda i Prištine, Vladimir Bilčik, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izrazio je nadu da će dijalog dati opipljive rezultate na jesen ove godine. On je istakao da je dijalog u centru pažnje Evropske unije i da EU daje punu podršku Miroslavu Lajčaku, koji vodi pregovore između Prištine i Beograda. S druge strane, Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Berlinu, smatra da je teško od dijaloga očekivati konkretne rezultate, s obzirom da učesnici u pregovorima nemaju potreban legitimitet.

„Predstavnici institucija EU su saučesnici u jednom procesu koji se vodi između nedemokratskih aktera. Razlog za to su problematični izbori u Srbiji i državni udar na Kosovu, koji nameću pitanje da li su vlade legitimne i u stanju da dođu do demokratskog rešenja“, ističe Reljić.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da pitanje Kosova nije jedino i glavno pitanje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Metodologija procesa pristupanja EU, dodaje Međak, promenjena je jer je uočeno da se Srbija i Crna Gora, države koje su najviše odmakle u procesu, u osnovnim pitanjima zapravo sve više udaljavaju od EU.

„Jedan od glavnih zadataka nove metodologije je u većem političkom prisustvu EU na Zapadnom Balkanu. Cilj je izvršiti veći pritisak na političke elite, kako bi bile sposobne i voljne da odrade svoj deo posla“, navodi Međak.

Tanja Miščević, zamenica generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju, smatra da nova metodologija ne donosi puno promena.

„Sama metodologija ne donosi previše novih stvari – tu nema ničega što ne možemo da razumemo ili postavimo u okvir onoga što smo do sada imali u procesu pregovora“, ističe Miščević.

Jedna od novina koje možemo uočiti je usmerenost ka pitanju demokratskih institucija, koje nisu direktno pokrivene poglavljima 23 i 24. Takođe, poseban naglasak je u okviru nove metodologije stavljen na javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu – oblasti koje su neophodne za vladavinu prava.

Važnost vladavine prava u procesu pristupanja naglasio je i Vladimir Međak, podsećajući da je Srbija već četiri godine u procesu reforme pravosuđa, kao i da vlast sve vreme donosi odluke koje su u suprotnosti sa Akcionim planom za Poglavlje 23. On kaže da je ovakvo stanje posledica je činjenice da je EU pristala da sa kandidatima vodi pregovore o svojim fundamentalnim vrednostima, što nije učinjeno u slučaju pristupanja država Istočne Evrope.

Bez obzira na prepreke u pristupnim pregovorima, proces pristupanja Evropskoj uniji predstavlja jedini način da se ostvari promena na Zapadnom Balkanu, smatra Vladimir Bilčik, budući da EU jedino u okviru tog procesa ima bilo kakvu šansu da utiče na situaciju na terenu. On je dodao da se nada da će bar jedna država iz regiona biti spremna da pristupi Evropskoj uniji do 2024. godine. Odgovarajući na kritiku Dušana Reljića da je krajnje neodgovorno i opasno voditi pregovore sa vladama koje ne dele evropske vrednosti i evropske demokratkse postupke, Bilčik je naglasio da „EU šalje jasne signale državama kroz proces pregovora i činjenica da Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u skorije vreme predstavlja važan signal, koji treba ozbiljno shvatiti“.

Najavu investicionog paketa za Zapadni Balkan panelisti vide kao veoma bitan korak učinjen od strane EU, iako dele i razočaranost javnim diskursom u Srbiji kada je u pitanju pružena pomoć od izbijanja krize KOVID-19. Zaključak je da EU mora da bude mnogo vidljivija u javnom prostoru, s obzirom na njen politički i ekonomski značaj u regionu i budući da se trenutno „sredstva EU uzimaju zdravo za gotovo“.