Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvalo je sve zainteresovane građane i građanke Srbije da učestvuju u javnim konsultacijama za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnim zajednicama.

Ivana Jovanović, Volonterka, Forum mladih

Nacrt zakona objavljen je na portalu eUprava, a svi koji su želeli da pošalju svoje komentare, kritiku i sugestije na polazne osnove Zakona o istopolnim zajednicama mogli su to da urade do 20. februara.

Kako zakon definiše istopolne zajednice?

Istopolna zajednica definiše se kao „zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organima javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona”. Ona se zasniva izjavom registrovanom kod matičara, a prema nacrtu, partneri/ke istopolne zajednice imaju jednaka procesna prava i status u svim sudskim i upravnim postupcima kao i bračni drugovi. Takođe, nacrt zakona garantuje i zaštitu istopolnih zajednica od svake diskriminacije.

Pored registrovane istopolne zajednice, definiše se i neregistrovana istopolna zajednica kao „zajednica porodičnog života dva lica istog pola, koja nisu skopila istopolno partnerstvo pred nadležnim telom, ako zajednica traje najmanje tri godine i od početka je ispunjavala uslove propisane za valjanost istopolne zajednice.” Pored toga, navodi se da se postojanje neregistrovane istopolne zajednice dokazuje na isti način kao i dokazivanje vanbračne zajednice – zajedničkom izjavom partnera/ki neregistrovane istopolne zajednice overene kod notara.

Šta bi Zakon o istopolnim zajednicama omogućio istopolnim partnerima/kama?

Zakonom o istopolnim zajednicama dolazi do izjednačavanja istopolnih zajednica sa institucijom braka – u pogledu penzionog, zdravstvenog i socijlanog osiguranja. Ovaj zakon omogućava da se istopolni parnteri/ke posmatraju kao članovi porodice. Takođe, obaveze i prava parnera/ki u istopolnoj zajednici izjednačeni su sa obavezama i pravima bračnih supružnika kada se radi o porezima, nasleđivanju imovine, zdravstvenom osiguranju. Partneri/ke istopolne zajednice mogu imati posebnu i zajedničku imovinu (zajednička imovina je imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja zajednice).

Nacrt zakona definiše i da je partner „dužan da izdržava dete drugog partnera ako dete nema srodina koji su, po zakonu kojim se uređuju porodični odnosi, dužni da ga izdržavaju ili srodnici nemaju mogućnosti za to”. Obaveza izdržavanja postoji i posle smrti roditelja deteta, ako je do smrti tog roditetlja između drugog parnera/ke i deteta postojala „zajednica života”.

Najočiglednija greška u Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama

U Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama našao se deo koji govori o sklapanju partnerstva između pripadnika/ca suprotnog pola. Naime, nacrtom zakona zabranjuje se sklapanje istopolne zajednice između krvnih srodnika u prvoj liniji, a „od srodnika u pobočnoj liniji zajednicu ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci.” Takođe, navodi se i da „istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak”.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je za Radio Slobodna Evropa da će ovaj deo biti uklonjen i zamenjen novim. „Verovatno je bila ideja da će neke stvari važiti kao u Porodičnom zakonu, ali je u tekstu Polaznih osnova to za kritiku javnosti. I svi su kritičari u pravu i svaka je kritika dobrodošla i to je razlog zašto ćemo povući ovakav tekst i objaviti ispravljeni koji će isto biti podložan kritici“, rekla je ministarka Čomić za RSE.

Ovde je važno napomenuti da postoji razlika u tekstu nacrta zakona i predloga zakona, kao što postoji i razlika između predloga zakona i zakona koji Narodna skupština usvoji.

Zakon o istopolnim zajednicama i referendum

Pokret Dveri zatražio je referendum o usvajanju Zakon o istopolnim zajednicama navodeći, između ostalog, da se usvajanjem ovog zakona „uništava osnovna moralna vrednost porodice i društva”. Međutim, članovi i članice pokreta Dveri trebalo bi bolje da poznaju Ustav Republike Srbije. Ustav RS kaže da predmet referenduma ne mogu biti zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode. Samim ti, ni Zakon o istopolnim zajednicama.

Usvajanjem Zakona o istopolnim zajednicama neće automatski nestati diskriminacija prema LGBT+ zajednici, niti strah LGBT+ osoba da se drže za ruke u javnosti ili da se autuju roditeljima. Međutim, Zakon o istopolnim zajednicama značajan je prvi korak na tom putu, putu ka ravnopravnosti.