Novi koronavirus stavio je na međunarodnu agendu u prvi plan pitanje poverenja i solidarnosti. Od državnih zvaničnika se traži da preduzmu sve raspoložive mere da zaustave širenje virusa na svojoj teritoriji, a samim tim i izvan svojih granica, kao i da međunarodnoj zajednici pružaju pouzdane i tačne informacije o situaciji kod kuće. S druge strane, od njih se očekuje, a naročito od onih moćnijih i sa više resursa, da pokažu solidarnost i pomognu ostalim državama u borbi protiv pandemije. Na evropskom kontinentu zahtevi za solidarnošću upućeni su u najvećem broju slučajeva ka Evropskoj uniji, najčešće uz opasku da je (i ovaj put) solidarnost izostala i da su države članice i (potencijalni) kandidati za članstvo prepušteni sami sebi.

Đorđo Cvijović, Predsednik Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Dok se većina građanki i građana Zapadnog sveta spremala da proslavi Novu godinu, u kineskoj provinciji Hubej, gradu Vuhanu, lekari su se borili sa par neobičnih slučajeva upale pluća. Uskoro je otkriveno da je upala uzrokovana potpuno novim virusom, koji će za nešto više od mesec dana paralizovati ceo svet i u određenoj meri izmeniti živote svih nas u budućnosti. Neki od vodećih svetskih ekonomista predviđaju svetsku ekonomsku krizu istih ili većih razmera od Velike depresije iz 1929. godine, a stanovnici gotovo svih svetskih država prinuđeni su da se pridržavaju drastičnih mera socijalnog distanciranja i samoizolacije, uz dodatni strah od gubitka posla i rizik od narušavanja fizičkog i mentalnog zdravlja.

Novi koronavirus stavio je na međunarodnu agendu u prvi plan pitanje poverenja i solidarnosti. Od državnih zvaničnika se traži da preduzmu sve raspoložive mere da zaustave širenje virusa na svojoj teritoriji, a samim tim i izvan svojih granica, kao i da međunarodnoj zajednici pružaju pouzdane i tačne informacije o situaciji kod kuće. S druge strane, od njih se očekuje, a naročito od onih moćnijih i sa više resursa, da pokažu solidarnost i pomognu ostalim državama u zajedničkoj borbi protiv pandemije. Na evropskom kontinentu zahtevi za solidarnošću upućeni su u najvećem broju slučajeva ka Evropskoj uniji, najčešće uz opasku da je (i ovaj put) solidarnost izostala i da su države članice i (potencijalni) kandidati za članstvo prepušteni sami sebi.

Krajem januara postalo je jasno da se virus ubrzano širi Evropom i u isto vreme su sa pojedinih adresa počeli da stižu komentari o odsustvu pravovremenog i zadovoljavajućeg odgovora EU na kriznu situaciju, uz prednjačenje zvaničnika iz Italije i Španije, dve EU članice koje su i dalje najviše pogođene krizom.

Usporena briselska administarcija i odluke pojedinih država članica EU, na prvom mestu Francuske i Nemačke, o uvođenju ograničenja na izvoz medicinske opreme, ubrzale su potragu za novim saveznicima. Medicinska oprema i stručnjaci počeli su da pristižu iz Rusije i Kine, uz doček pun oduševljenja i zahvalnosti od strane zvaničnika i lokalnog stanovništva. Internet su preplavili snimci ruske trobojke koja se vijori umesto dvanaest zlatnih zvezda EU koje, paradoksalno, simbolizuju jedinstvo, solidarnost i harmoniju.

 

A čime se EU bavila u međuvremenu?

Još početkom februara ministri zdravlja EU su u zaključcima sa održanog sastanka pozvali Komisiju da, između ostalog, aktivira postojeće mehanizme finansiranja, kako bi na najbolji mogući način pripremila države članice za posledice krize. I dok su i dalje stizale otpužbe na račun EU za nedostatak solidarnosti i ostavljanje svojih članica na cedilu, Komisija je pripremila i predstavila Koordinisani EU odgovor na krizu KOVID-19, sveobuhvatni plan za ublažavanje posledica krize, koji sadrži sve instrumente kojima EU raspolaže.

U martu je Komisija izlašla sa predlogom Inicijativa Investicije kao odgovor na koronavirus (Coronavirus Responce Investment Initiative), koju Evropski parlament i Savet EU usvajaju bez amandmana zbog ozbiljnosti i hitnosti situacije. Ova inicijativa omogućava mobilizaciju sredstava iz Evropskih strukturnih i investicionih fondova (ESI fondova) – sredstava EU za jačanje ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije i smanjenje razlika u razvijenosti među regionima EU – kao pomoć jačanju zdravstvenim sistemima, podršku malim i srednjim preduzećima i drugim osetljivim delovima evropske ekonomije. Države članice su između ostalog oslobođene obaveze da vrate neiskorišćeni deo sredstava dobijenih za predfinansiranje za 2019. godinu, u ukupnom iznosu od 7.9 milijardi evra, te će im biti na raspolaganju ukupno 37 milijardi evra iz programa kohezione politike za period 2014-2020.

Dodatno, Fond solidarnosti EU – osnovan da pruži pomoć posebno ugroženim regionima koji su pogođeni prirodnim katastrofama – proširen je tako da uključuje i krizu javnog zdravlja, te će u 2020. godini biti dostupno 800 miliona evra za podršku ugroženim radnicima i zdravstvu. Podrška zdravstvenom sistemu biće obezbeđena i kroz Instrument za hitnu podršku Evropske unije, koji je na raspolaganju EU u slučajevima teške krize koja ima ozbiljne humanitarne posledice, u okviru koga će biti izdvojeno 2.7 milijardi evra.

Pored toga, u okviru Mehanizma EU za civilnu zaštitu stvorena je prva zaliha medicinske opreme, uključujući respiratore i zaštitne maske („RescEU“ zaliha), koja će biti na raspolaganju državama članicama, ali i drugim državama koje se članice Mehanizma, uključujući i Srbiju. Koordinisani pristup i zajednička nabavka medicinske opreme na nivou EU obezbeđuje državama članicama jaču pregovaračku poziciju na tržištu, kada su u pitanju dostupnost i cena medicinske opreme. Mehanizam EU za civilnu zaštitu omogućio je povratak oko 20.000 građana EU u njihove matične države, a pomoć je u okviru mehanizma pružena Italiji, baltičkim državama, a posebno Grčkoj – kao potpora savladavanju migracijskih pritisaka i zaštiti spoljnih granica EU.

Kako bi se smanjio uticaj krize na tržište rada, Komisija će, pored već pomenutog Fonda solidarnosti EU, mobilisati i Evropski fond za prilagođavanje globalizaciji, što će obezbediti dodatnih 179 miliona evra u 2020. za pomoć ugroženim radnicima. Ovaj fond osnovan je da pruža podršku radnicima koji su zbog globalizacije (velikih strukturnih promena u svetskim trgovinskim obrascima) izgubili posao, da pronađu novi posao ili pokrenu sopstveni biznis.  Investicijska inicijativa kao odgovor na koronavirus olakšaće korišćenje jednog od ESI fondova – Evropskog socijalnog fonda, usmerenog na podršku radnicima.

Komisija je najavila i ubrzan rad na izradi predloga šeme reosiguranja za slučaj nezaposlenosti (European Unemployment Reinsurance Scheme), čiji je cilj podrška politikama država članica za očuvanje radnih mesta. Kao rezultat ovih napora, kreiran je novi Instrument za privremenu podržku za ublažavanje rizika od nezaposlenosti u vanrednim situacijama (Temporary Support to mitigate Unemployment Risks in an Emergency – SURE), koji će pružiti finansijsku pomoć EU državama članicama u obliku zajmova u ukupnom iznosu do 100 milijardi evra. Ovi krediti pomoći će državama članicama da se izbore sa naglim povećanjima javnih troškova kako bi se sačuvala zaposlenost.

Najzad, Komisija je otključala milijardu evra iz Fonda za strateško ulaganje EU, što će omogućiti Evropskom investicionom fondu (delu grupe Evropske investicione banke) da izda posebne garancije, kako bi podstakao banke i druge zajmodavce da obezbede likvidnost za najmanje 100.000 evropskih malih i srednjih preduzeća i malih kompanija sa srednjim kapitalom pogođenim ekonomskim uticajem pandemije koronavirusa.

Grupa Evropske investicione banke pripremila je paket mera hitne podrške od 5.2 milijarde evra zemljama izvan Evropske unije, od čega je po prvim procenama državama Zapadnog Balkana predviđeno 700 miliona evra. Grupa Evropske investicione banke ujedno teži kreiranju dodatnih 20 milijardi evra pomoći malim i srednjim preduzećima, koristeći delimično svoj budžet, a delimično podržana budžetom EU.

Vreme utrošeno na kritiku evropskih institucija i zvaničnika sprečilo je mnoge da uvide i isprate ove i ostale slične mere EU za ublažavanje i izlazak iz krize. Nakon izjave predsednice Evropske centralne banke, Kristin Lagard, početkom marta, da nije uloga Banke da smanji razliku u tržišnim kamatnim stopama između državnih obveznica iz Italije i Nemačke, u senci je ostao novi program Evropske centralne banke za kupovinu hartija od vrednosti privatnog i javnog sektora u vrednosti od 750 milijardi evra (Pandemic emergency purchase programme). U međuvremenu, Komisija je, između ostalog, izdala smernice o tzv. zelenim trakama („green lanes“) državama članicama kako bi obezbedila brz i kontinuiran protok robe kroz EU, nastavila da pruža podršku posebno pogođenim industrijskim granama, poput avio industrije i turizma, a kroz program Horizont 2020 (Horizon 2020) izabrano je 140 istraživačkih timova kojima će biti dodeljeno 48.5 miliona evra za razvoj vakcine i dijagnostičkih testova koji će sprečiti širenje virusa i spasiti ljudske živote. Kako bi se pomogla EU da se oporavi od ekonomskog i socijalnog uticaja pandemije, Komisija će takođe osmisliti novi predlog dugoročnog budžeta EU za 2021-2027.

Pored toga što je trenutno, pored SAD, najveće žarište epidemije u svetu, EU nastavlja da pruža finansijsku, logističku i medicinsku podršku ostalim evropskim i svetskim državama, uključujući region Zapadnog Balkana. U slučaju Srbije, 93 miliona evra opredeljenih sredstava Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) biće preusmereno na hitnu medicinsku pomoć i 78 miliona evra biće dostupno za oporavak zemlje. Uz to, EU pokriva transport ukupno 15 aviona koji dopremaju Srbiji prekopotrebnu medicinsku pomoć. Nažalost, sve ove informacije neretko su nevidljive u sredstvima javnog informisanja.

Nakon  nespretnih prvih koraka i prilagođavanja novonastaloj situaciji, evropske institucije mobilisale su sve svoje resurse za nalaženje najboljih rešenja za izlazak svojih članica, ali i drugih država, iz krize. Mere koje je EU usvojila i koje će usvajati u budućnosti dugoročne su i usmerene su na celokupni društveno-ekonomski oporavak nakon što pandemija prođe. Drugim rečima, EU će pomagati ekonomski oporavak država i nakon što se eksperti iz drugih prijateljskih država vrate svojim kućama.

Jedan od razloga sporijeg delovanja EU je i insistiranje na procedurama i vladavini prava, jednoj od osnovnih vrednosti EU, kako bi se izbegli presedani koji mogu poslužiti za buduće zloupotrebe. Evropskim institucijama je jasno da je poštovanje zakonodavnih procedura jedan od osnovnih stubova svakog demokratskog društva, te da se one moraju poštovati i u vanrednim situacijama. Solidarnost ne izostaje, već je samo usporena poštovanjem zajednički dogovorenih pravila. Pitanje je da li mi imamo poverenja u EU i njenu ulogu u rešavanje krize. Podaci pokazuju da bi trebalo da ga imamo.