Prema procenama u Evropskoj uniji oko 360 miliona životinja na farmama provede ceo ili deo svog života u kavezima svake godine. Lisabonskim ugovorom 2009. godine Evropska unija je već zabranila određene tipove kaveza za neke životinje, ali ne i sve.
Nevena Marinčić, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u SrbijiKokoške svojim mahanjem krila ne mogu da stvore uragan na drugom kraju sveta, kao što prema teoriji haosa mogu leptiri, ali se može desiti da uskoro dobiju slobodu da pokušaju. Inicijativa Dosta je kaveza (End the Cage Age) je pokrenuta u septembru prošle godine kako bi se okončao nehumani tretman prema životinjama koje se odgajaju u kavezima. Cilj inicijative je da se donesu propisi kojim bi se zabranilo da se životinje, kao što su kokoške, zečevi, guske i patke, drže u kavezima, a takođe i da se zabrane određeni tipovi kaveza za druge životinje.
Kako bi bila uspešna, potrebno je da se za godinu dana skupi milion potpisa građana iz barem 7 država članica EU. Do sada je sakupljeno oko pola miliona potpisa, a još toliko treba da se dobije do septembra ove godine.
Prema procenama u Evropskoj uniji oko 360 miliona životinja na farmama provede ceo ili deo svog života u kavezima svake godine. Lisabonskim ugovorom 2009. godine Evropska unija je već zabranila određene tipove kaveza za neke životinje, ali ne i sve.
Cela situacija je obojena sukobom između lobista i velikih kompanija sa jedne strane, i aktivista koji ističu da bez obzira na to da li su kavezi manji ili veći, i dalje su kavezi. Industrija stočarstva je odlučila da uzvrati udarac na optužbe aktivista. Proizvođači jetrene paštete foie grasa, koji se smatra luksuznom hranom i proizvodi se od jetre pataka ili gusaka, tvrde kako uslovi života pataka i gusaka na njihovim farmama nisu ni približno onakvi kakvi su prikazani na slikama, zbog čega su i pozvali zainteresovane da dođu i da se uvere. Novinari zajedno sa predstavnicima nevladine organizacije Animal Equality su prema njihovim navodima bili na farmi i uverili se da su uslovi identični onima sa slika.
Pokretači inicijative predlažu promene iz više razloga. U kavezima životinje imaju minimum prostora za kretanje, što utiče na njihovo zdravlje. Kavezi su obično isuviše mali ili se previše životinja nalazi u njima, tako da su onemogućene da menjaju svoj položaj i da se kreću. Kada ceo svoj život provedu u kavezu životinje gube prirodni instinkt, ali i neke prirodne navike, kao što su kopanje i traženje. Pored toga žive kraće, nego što je slučaj sa onima u prirodi, a celokupan kvalitet života je znatno lošiji.
Više je razloga zbog kog je za životinje iz kaveza znatno veća verovatnoća da podlegnu nekoj virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Kada je toliko životinja na malom prostoru, stres se povećava i imunitet im slabi, zbog čega su podložnije bolestima, ali takođe i virusi se brže šire. U prostorijama sa kavezima obično nema ni dovoljno sunčeve svetlosti, niti ventilacije, zbog čega virusi mogu duže da prežive. Moguće je da određeni virusi ili bakterije koji su se prevashodno napadali životinje, sada evoluiraju i prenesu se i na ljude koji konzumiraju meso tih životinja ili su u kontaktu sa njima. Postoje sumnje da je bila uzrok španske groznice koja se pojavila pri kraju Prvog svetskog rata i zarazila između trećine i polovine svetske populacije, a život odnela desetinama miliona ljudi, upravo ležao među životinjama sa farmi.
Postoje i kompanije koje su već donele određene promene koje su u skladu sa promenama koje inicijativa predlaže. Mnoge poznate svetske kompanije, kao što su McDonald’s, Nestle, Lidl, Starbucks su već rekle ne jajima iz kaveza.
Ostaje da se vidi da li će inicijativa uspeti da skupi dovoljnu podršku i da li će doći do promene zakona i zabrane kaveza, što bi imalo pozitivan efekat i na život životinja, ali i zdravlje ljudi.
