U četvrtak, 13. oktobra u periodu od 11.00h do 13.00h u prostoru Miljenko Dereta (Dobračina br. 55, Beograd) organizujemo radionicu “Zelena politika i praksa u Srbiji: Od klimatski pametne lokalizacije do pravedne zelene tranzicije”.
Cilj radionice je upoznavanje aktivista i aktivistkinja u oblasti zaštite životne sredine i ekoloških politika sa novim nalazima “Analize relevantnih kliamtskih okvira u funkciji klimatski pametne lokalizacije u Srbiji”, uz poseban akcenat na primenjivost i relevantnost koncepta klimatski pametne lokalizacije (koncept pametnih gradova). Radionicu će fasilitirati Nenad Spasojević, iz udruženja Centar za kreiranje politika i strategija.
Studija Energetske zajednice o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ukazuje da region Zapadnog Balkana znatno mora da smanji emisije štetnih gasova. Predviđa se da će porast temperature negativno uticati na dostupnost i kvalitet hrane, širenja bolesti i dostupnost vodnih resursa. Odgovor leži u neophodnosti postavljanja ambicioznih političkih okvira i akcionih planova, kako bi do 2050. godine Srbija postala klimatski neutralna zemlja. Takođe, zelena tranzicija u Srbiji mora da ispuni dva zahteva: da se odigra što pre i da bude pravedna. Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agenda za Zapadni Balkan, u novembru 2020. godine, Srbija je preuzela obavezu da do 2050. godine postigne dekarbonizaciju ekonomije, u skladu sa postojećim klimatskim normativnim okvirom u EU. Ukupan iznos rashoda Srbije za borbu protiv klimatskih promena poslednjih godina se ubrzano povećava – 10% u 2017 i čak 35% u 2019. U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, u okviru Ministarstva zaštite životne sredine, planirana su sredstva u iznosu od 35.000.000 dinara za program Lokalni razvoj otporan na klimatske promene. Lokalne samouprave moraju planirati mere za smanjenje rizika, ali i sistem za izgradnju otpornosti i prilagođavanja na novonastale klimatske faktore. Poseban segment tranzicije predstavlja i energetski sistem koji je u Srbiji u prevelikoj meri zavisan od proizvodnje energije iz niskokaloričnog uglja. Ovaj vid tranzicije posebno je zahtevan i u regionima u kojima se vrši eksploatacija i proizvodnja energije predstavlja izazov koji će u narednim godinama neminovno doći na razmatranje i rešavanje. Klimatski pametna lokalizacija je strateški odgovor na elemente planiranja smanjenja rizika i izgradnju otpornosti, kao i za realizaciju postupaka ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene. Kako bi se uspostavili održivi principi lokalizacije, relevantne lokalne aktivnosti prilagođavanja na klimatske promene, prioritetno treba da budu usmerene na pravno obavezujuće ciljeve sa rokovima i pravcima delovanja, kao i zakonske, finansijske i resursne mehanizme za sprovođenje pravedne klimatske politike.
Cilj radionice jeste da se sa učesnicima kroz diskusiju i prezentaciju ponude odgovori na sledeća pitanja, a u cilju unapređenja znanja i potencijala za zagovaranje praktičnih rešenja za klimatske izazove u politikama i zajednici: Šta je potrebno da Srbija uradi kako bi dostigla standarde napora koji se očekuju u implementaciji Zelene Agende? Šta mogu biti strateška praktična rešenja u zelenoj i pravednoj transformaciji gradova i lokalnih samouprava? Šta predstavlja koncept pametne lokalizacije u praksi i koliko je adekvatno rešenje? Kakva je praksa sa “pametnim gradovima” u Srbiji? Da li normativni i strateški okvir prepoznaju praksu “pametnih gradova”? Kakav strateški i normativni okvir, te koji resursi su potrebni da se podstakne razvoj prakse “pametnih gradova” u Srbiji?
Aktivnosti se realizuju u okviru projekta “U susret klimatskoj pravdi” koju sprovodi Evropski pokret Leskovac, u partnerstvu sa drugim lokalnim većima. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
Učešće u radionici prijavite slanjem mejla sa podacima (ime i prezime, organizacija/institucija, broj telefona) na zorana.milovanovic@emins.org
