Uspešnost onlajn akcija je jasan pokazatelj da se civilno društvo može ohrabriti da se uključuje u politiku putem društvenih mreža. Svedoci smo svakodnevnog smanjenja civilnog prostora, građanskih sloboda, a s tim i prilika za mlade da se aktiviraju. Dakle, društvene mreže funkcionišu kao novi civilni prostor za mlade, znatno pristupačniji od institucija.
Marija Mitić, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji
Ono što je obeležilo izbore 2019. godine u Evropskoj uniji, bila je veća izlaznost mladih nego ranije, a što se Srbije tiče, podatak iz studije rađene pre ovogodišnjih izbora, ukazuje na to da samo 6% mladih veruje političkim partijama, pa nije bilo iznenađujuće što je njihova izlaznost na parlamentarnim izborima u junu bila mala.
Svedoci smo sve manje zainteresovanosti mladih u Srbiji za politička dešavanja, a kada brojni izveštaji i istraživanja to i potkrepe brojkama, sagledavamo svu ozbiljnost situacije. Mladi ne samo da nisu dovoljno uključeni u proces donošenja odluka, već su slabo zastupljeni u bilo kakvom političkom narativu. Dovoljno nam je da se osvrnemo na kampanje za ove izbore izbore, pa da zaključimo da mladi vidno nisu bili ciljna grupa.
Jesu li mladi zaista apatični i neaktivni?
Neaktivnost mladih se sagledava u odnosu na tradicionalne modele participacije. Međutim, pošto je politička klima nepovoljna za mlade, a u želji da imaju prostor gde mogu da se izraze, sami su ga stvorili na internetu, konkretno na društvenim mrežama. Neminovno je da se u digitalnim medijima prave početni koraci političke socijalizacije, i internet predstavlja prostor koji mladima omogućava da zakorače u aktivizam, kroz sebi bliske alate, putem poruka prožetim popularnom kulturom, humorom i satirom. Tako su se javili mimovi, koji koncizno, kroz satiru uspevaju da privuku pažnju mladima i inspirišu ih da detaljnije istraže ono što se kritikuje.
Naravno, ove godine je pokret #BlackLivesMatter mobilisao ogroman broj mladih u masovnim protestima, i podsetio nas na moć haštagova. Svi se sećamo odjeka koji su imali ekološki protesti među mlađom populacijom 2019. godine, praćeni parolama poput “Ono za šta se borim jeste ono na čemu stojim.” ili “Make Earth cool again!”. Putem haštagova mladi ne samo da dovode u fokus probleme, već uspevaju i da iniciraju stvaranje pokreta, poput #FireDrillFridays, inspirisan aktivizmom Grete Tunberg, koji se bavi ekološkim problemima, ili onlajn pokreta #IStandWithAhmed, posvećen borbi protiv rasizma i islamofobije.
Ovu vrstu aktivizma izdvaja to što se oslanja na društvene mreže i što ih kreiraju mladi za mlade. Nezavisna je od tradicionalnih institucija, poput političkih partija ili interesnih grupa, u kojima je mladima, nažalost, ograničen pristup. Međutim, to što je nezavisna, ne znači da isključuje interakciju sa onima na pozicijama moći. Prema istraživanjima objavljenim u publikaciji “Digitalni mediji oblikuju učešće mladih u politici”[1], iznet je podatak kako su mladi koji su učestvovali u politici putem mreža bili spremniji da glasaju, za razliku od onih koji nikada nisu učestvovali.
Uspešnost onlajn akcija je jasan pokazatelj da se civilno društvo može ohrabriti da se uključuje u politiku putem društvenih mreža. Svedoci smo svakodnevnog smanjenja civilnog prostora, građanskih sloboda, a s tim i prilika za mlade da se aktiviraju. Dakle, društvene mreže funkcionišu kao novi civilni prostor za mlade, znatno pristupačniji od institucija.
Koliko je aktivizam mladih na društvenim mrežama delotvoran?
Bilo bi neodgovorno umanjiti ovaj vid aktivizma i označiti ga kao puko kliktanje. Mladi koji se u građanske aktivnosti uključuju i putem interneta, su informisaniji o problemima i verovatno je da će se neki od njih kasnije i javiti kao akteri u realnim situacijama. Tvitovanje ili promena slike na profilu, kako bi se podržao neki pokret, samo po sebi ne može se meriti sa glasanjem, ali zato je neophodno na ovakve korake gledati kao na proces ka angažovanju u realnom životu, na primer, ka učlanjenju u organizacijama, pristupanju strukturiranom dijalogu ili glasanju.
Smatram da je mladima neophodan baš taj korak dalje, to usmeravanje energije i akcije na probleme u realnim situacijama. Tu bi veliku ulogu mogli da igraju ljudi iz institucija koje se bave civilnim pitanjima, zatim omladinske organizacije i različite nevladine organizacije.
Takođe, značaj stvarnog učešća građana u realnim akcijama se ovakvim aktivizmom ne umanjuje. Naprotiv, onlajn angažman treba da se posmatra kao pomagalo, kao alat. Neminovno je da se putem društvenih mreža vrlo brzo mobilizuju akteri za, na primer, akciju protiv odluka donetih mimo interesa građana.
Najbliži primer jesu protesti studenata, organizovani na mrežama, nakon odluke da budu iseljeni iz domova, zbog pogoršanja situacije sa širenjem KOVID-19. Od izražavanja nezadovoljstva u pojedinačnim grupama, u roku od nekoliko sati došlo je do akcije na ulicama, ali i u stupanje u dijalog sa predstavnicima Beogradskog Univerziteta i Ministarstva prosvete.
Čeka li nas digitalna demokratija?
Istraživanje o učešću na izborima u Evropskoj uniji, govori o tome kako je izlaznost građana onih zemalja sa dugom tradicijom demokratije bila veća u odnosu na ostale. Kod građana ovih država bio je u većoj meri prisutan osećaj za obavljanjem političke dužnosti i prava. Državama hibridnog režima (poput Srbije od ove godine) ne ide u prilog da ne koriste digitalne alate kako bi ohrabrili građane da učestvuju. U nedemokratskim državama, baš digitalne platforme mogu biti od korisiti aktivistima da stave pritisak na vladu, kako bi se usvojila demokratska načela. A kako baš na tim platformama raste učešće mladih, razlozi da se njihov značaj iskoristi su čvršći.
U tradicionalnim modelima participacije marginalizovani glasovi se mogu čuti, ali ograničeno. I sve se više čini da digitalizacija demokratije dobija na značaju, delom baš kao posledica nezadovoljavajućeg rada tradicionalnih demokratskih sistema.
Inicijativa, od koje sve i polazi, postoji i nalazi se u sferi koju su mladi prilagodili tako da mogu jasno da izraze svoje stavove ili nezadovoljstvo. O ovome se nedovoljno govori, a samo će dodatna istraživanja pomoći da uvidimo pravi potencijal angažovanja mladih na društvenim mrežama, kao i šansu kako da ga usmerimo na očuvanje demokratskih vrednosti. Neminovno je da se politika proteže kroz mnoge elemente našeg života, pa bi izostanak podrške mladima i njihovim drugačijim oblicima organizacije i angažovanja bio opasan propust. Učešće u političkoj sferi putem društvenih mreža jeste znak da mladi ne žele samo da budu tema, već da i sami kreiraju teme. Ipak je neophodno da svi budemo akteri, kako bi očuvali političku stabilnost i demokratske vrednosti.
Pričitajte više o mimovima i političkom diskursu na linku.
