Najveća barijera učešću socijalnih preduzeća u javnim nabavkama su nepoznavanje procedura, usled kompleksnosti same procedure za prijavljivanje. Iako se čini da bi ove barijere mogle biti jednako značajna prepreka čisto profitnim preduzećima, ipak za socijalna preduzeća angažovanje stručnog kadra za prijavljivanje na javne nabavke predstavlja veći trošak, obzirom da socijalna preduzeća značajan deo profita ulažu u poboljšanje uslova rada za zaposlene iz marginalizovanih i ugroženih društvenih grupa ili za donacije namenjene za pružanje pomoći pripadnicima ovih društvnih grupa.
Zorana Milovanović , Asistentkinja na projektu, Evropski pokret u SrbijiDa bi dokazali da upravo javne nabavke mogu biti snažan instrument za postizanje bolje budućnosti naših zajednica, prvo smo prikazali primere lokalnih zajednica u Evropi koji primenjuju koncept “Socijalnih javnih nabavki”, potom smo objasnili zašto je država ta koja može kroz javne nabavke doprineti postizanju održivog razvoja iz perspektive društvenog razvoja, osvrnuli smo se i na domaću praksu i kriterijume javnih nabavki, a na posletku, objasnili i kako primena koncepta socijalnih javnih nabavki može da podstakne razvoj socijalnih preduzeća, ekonomskih subjekata koji prioritizuju društvenu korist u odnosu na profit.
U seriji infografika o učešću socijalnih preduzeća u javnim nabavkama, prvom infografikom je prikazano kako izgleda socijalno preduzeće u Srbiji u 2019.godini. Potom je niz nastavljen drugim infografikom o tome kako socijalna preduzeća vide javne nabavke i da li ih smatraju alatom koji im može pomoći u razvoju. Treći infografik u nizu je prikaz iskustva socijalnih preduzeća koja su do sada učestvovala u javnim nabavkama.
Interesantan je podatak da nijedno ispitano socijalno preduzeće nije učestvovalo u rezervisanim javnim nabavkama koje se od opštih razlikuju po tome što se kao ponuđači mogu prijaviti samo one ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, ako ta lica čine najmanje 30% zaposlenih. Taj podatak je jasniji kada se u obzir uzmu barijere u ućešću koje navode socijalna preduzeća: kompleksnost procedura i nedovoljno poznavanje procedure i uslova nabavki. Ukoliko bi pojednostavljivanje procedure javnih nabavki u ovom trenutku bilo preambiciozno, unapređenje sistemskog informisanja o javnim nabavkama i više uloženog truda u pojašnjenje načina prijavljivanja i potrebnih uslova za ispunjenje od strane samih naručioca moglo bi pomoći. Ipak za učešće socijalnih preduzeća u javnim nabavkama, ali i uvećanje društvene koristi za zajednicu uopšte, bila bi primena koncepta socijalnih javnih nabavki.
U nastavku sledi treći od četiri u nizu infografika koji ilustruju dosadašnja iskustva i mogućnosti učešća socijalnih preduzeća u javnim nabavkama:
No.1. Kapaciteti socijalnih preduzeća za učešće u javnim nabavkama;
No.3. Iskustva socijalnih preduzeća koja su do sada učestvovala u javnim nabvkama;
No.4. Iskustva socijalnih preduzeća koja do sada nisu učestvovala u javnim nabavkama.
Tekst je nastao u okviru projekta Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica. Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
