Mini Šengen nije politička unija, niti „nova Jugoslavija“, već ideja koja bi trebalo da omogući neometano uživanje četiri slobode građanima i građankama Zapadnog Balkana. Ipak, stavljanjem akcenta samo na ekonomski aspekat, zanemaruju se otvorena pitanja sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana. Jedino rešavanjem tih pitanja (suočavanjem sa prošlošću i dogovorom oko statusa Kosova) moguće je ostvariti iskrenu zajedničku saradnju, a onda i punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Ivana Jovanović, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Nakon što je Evropska unija u oktobru 2019. godine odbila da najavi početak pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ideja Mini Šengena nametnula se kao druga najbolja opcija.

Mini Šengen predstavlja zapadnobalkansku verziju jedinstvenog tržišta i trebalo bi da omogući slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala. Samim tim, građani i građanke Zapadnog Balkana imali bi pravo da se presele i zaposle u bilo koju od država članica ovog sporazuma.

Pored značaja koji bi Mini Šengen imao za ekonomiju i zapošljavanje, mladima bi omogućio da olakšano putuju i da u regionu koji karakterišu nacionalizmi, rade na razbijanju stereotipa i predrasuda.

Iako živimo u različitim društvima, suočavamo se sa istim problemima – nestabilnim demokratiskim institucijama, kriminalom i korupcijom, mladima koji napuštaju zemlju zbog loše ekonomije, ali i zbog vrednosti kojima su okruženi. Mini Šengen bi trebalo da otvori nove mogućnosti i doprinese jačanju ekonomije zemalja regiona.

Međutim, kako su na Zapadnom Balkanu prisutni stalni politički sporovi i nepoverenje između političkih elita, deklaraciju o stvaranju zajedničkog ekonomskog tržišta postpisale su za sada tek tri od šest zemalja Zapadnog Balkana. Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo* nisu potpisale sporazum zbog straha od stvaranja „nove Jugoslavije“ u kojoj će dominirati Srbija.

Druga velika prepreka za Mini Šengen je pitanje statusa Kosova*. Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju nezavisnost Kosova*, dok Crna Gora, Albanija i Makedonija priznaju. Pored toga, predsednik Kosova* Hašim Tači poručio je da je svaka „regionalna inicijativa besmislena sve dok Srbija i BiH ne priznaju nezavisnost Kosova“.

Samim tim, postavlja se pitanje da li bi se pravila Mini Šengena uopšte poštovala kada slične mogućnosti bescarinske trgovine garantuje i CEFTA sporazum, a znamo da je Kosovo* uvelo takse na robu iz Srbije i BiH, kao vid pritiska za priznavanje nezavinosti, direktno kršeći ovaj Sporazum. Takse stoje od novembra 2018, a reakcije potpisnica CEFTA sporazuma (ujedno i zemalja Zapadnog Balkana) su izostale.

Prepreke na koje je naišla ideja Mini Šengena su političke prirode. Političke elite ne mogu da se dogovore oko buduće saradnje, jer ne postoji poverenje. Sve dok postoji neslaganje oko činjenica o oružanom sukobu na prostoru bivše Jugoslavije i dok ne dođe do distanciranja od politike devedesetih i političke osude svih zločina, ne može postojati ni iskrena saradnja.

Međutim, Mini Šengen nije politička unija, niti „nova Jugoslavija“, već ideja koja bi trebalo da omogući neometano uživanje četiri slobode građanima i građankama Zapadnog Balkana. Ipak, stavljanjem akcenta samo na ekonomski aspekat Mini Šengena, zanemaruju se otvorena pitanja sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana. Jedino rešavanjem tih pitanja (suočavanjem sa prošlošću i dogovorom oko statusa Kosova) moguće je ostvariti iskrenu zajedničku saradnju, a onda i punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Stvaranje Mini Šengena trebalo bi da ubrza rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja, ali i u unapređivanje saradnje. Regionu Zapadnog Balkana Evropska Unija ostaje glavni cilj, ali prioritet same Unije trenutno je tok procesa bregzita i rešavanje unutrašnjih problema.

 

* Ovaj naziv ne prejudicira stavove o status i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti.