Osamnaest organizacija civilnog društva predstavilo je danas Novu spoljnopolitičku inicijativu u Medija centru i pozvalo vlast i opoziciju na otvaranje javne rasprave o pravcima spoljne politike Srbije. Cilj inicijative je postizanje konsenzusa oko spoljnopolitičkog pozicioniranja i međunarodnog položaja Srbije.
Na događaju u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Centra za spoljnu politiku, govorili su predstavnici organizacija civilnog društva koje su pokrenule i podržale inicijativu. Predstavljeni dokument ima četiri tačke koje se odnose na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, intenziviranje evropske integracije Srbije, odnose sa susedima u regionu i saradnju sa NATO.
Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, rekao je da njen cilj da ukaže na krucijalne stvari koje treba preduzeti kako bi se poboljšala spoljna politika Srbije.
“Ovo je samo ideja koju treba razraditi, neophodan je konsenzus oko nekih pitanja, potrebno je da se otvori debata o spoljnoj politici zemlje”, rekao je Đukanović i dodao da je Inicijativa može da bude dobra osnova za spoljnopolitičku strategiju Srbije.
Podeljenost društva, nedostatak konsenzusa oko ključnih spoljnopolitičkih pitanja i međunarodnog polažaja Srbije je okvir u kome moramo da delujemo, primetila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Suzana Grubješić, ističući da opredeljenje za EU nije dovedeno u pitanje, ali da proces evrointegracije Srbije ne može da napreduje dok se ne okončaju pregovori sa Kosovom.
“Kosovski nerešeni problem je zarobio evrointegracije i Srbija zbog njega ne može da se fokusira na brojna važna pitanja na unutrašnjem planu”, istakla je Grubješić dodajući da normalizacija odnosa Beograda i Prištine mora da bude sveobuhvatna i održiva.
„Regionalna saradnja i dobri odnosi sa susedima se podrazumevaju, ne samo zbog procesa evrointegracija, već i zbog interesa građana Srbije i regiona“ naglasila je Grubješić , predstavljajući kratkoročne ciljeve predviđene Novom spoljnopolitičkom inicijativom. Ističući važnost regionalne saradnje, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, pozvala je na rešavanje bilateralnih sporova sa susedima.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost je dodala da je glavni nedostatak Dijaloga Beograda i Prištine neuključenost civilnog društva, a “samo uz učešće civilnog društva, može se doći do rešenja koje je održivo i funkcionalno.” Ona je naglasila da je Fond bio prva organizacija koja se priključila Inicijativi jer civilno društvo najbolje razume značaj potrebe da zemlja bude dobro pozicionirana u svetu.
“Moramo biti u tokovima, ne sa strane. Svako ko brine o budućnosti ove zemlje ima jasan izbor – ne želimo da budemo na periferiji periferije”, objasila je Liht i dodala “EU je veoma stalno da ceo Balkan sedi za istim stolom, ali to se ne dešava ako smo zagledani u svoje parcijalne interese”.
Kada je reč o putu Srbije ka EU, Liht je ponovila da evrointegracija Srbije nije dovedena u pitanje, iako postoje sumnje. Za skepsu je, prema njenim rečima, prerano jer još nisu ostvareni osnovni evropski principi i vrednosti.
Grubješić je ukazala i na veoma malu podršku NATO u Srbiji, nazivajući paradoksom što je 2003. podrška bila 30 odsto, a sada je tek 7 odsto. “Takođe je paradoks što saradnja sa NATO napreduje svake godine i uskoro se očekuje potpisivanje novog Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), a u zemlji se istovremeno bespoštedno vodi kampanja protiv NATO”, podsetila je Grubješić. Ona je istakla da nijedna država članica EU u regionu nije ispunila svoje straregijske i spoljnopolitičke interese bez članstva u NATO.
U zaključku je rekla i da, uprkos izazovima u EU, poput Bregzita i evropskih izbora, ne želi da politika proširenja bude strašilo i da se o njoj ne govori jer evropski glasači to ne žele da čuju. “Želim da se proširenje vrati na velika vrata u reformisanu EU”.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić govorila je o značaju regionalne saradnje, potrebi promocije dobrih primera i dobre prakse u regionu, kao i značaju pristojnog i konzistentnog vokabulara u komunikaciji u spoljnoj politici. “Prvo moramo obratiti pažnju na vokabular u komunikaciji sa, pre svih susedima, ali i drugim međunarodnim akterima. Moramo se zalagati za dignitet institucija koje se bave spoljnim poslovima”, rekla je Minić.
Milan Jovanović iz Foruma za bezbednost i demokratiju pozvao je medije da se uključe i podrže Inicijativu.
Inicijativu su do sada potpisali Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za regionalizam, Centar za spoljnu politiku, Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad, Evropski pokret u Srbiji, Forum za bezbednost i demokratiju, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Helsinški odbor za ljudska prava, Institut za Evropske poslove, ISAC Fond, Centar savremene politike – European Western Balkans, Centar za primenjene evropske studije, Savet za strateške politike, Centar modernih veština, Akademija ženskog liderstva, Međunarodni naučni forum “Dunav – Reka saradnje”, Građanska platforma i Atlantski savet Srbije.
