Ove nedeljeMeđunarodni evropski pokret donosi članke iz Poljske, Češke, Belgije i Nemačke i njihov stav o poslednjem pokušaju premijera Viktora Orbana da ojača svoju vladavinu i podrije demokratska prava i slobode u Mađarskoj.
Poljska: “Korona puč”
Gazeta.pl izveštava o poslednjoj meri koju je Mađarska sprovela za “borbu protiv koronavirusa”. Ranije prošle nedelje, mađarski parlament je odobrio predlog zakona koji će omogućiti vladi da izbegne bilo kakvo uplitanje parlamenta ili sudova sve dokle god Orban to bude smatrao neophodnim. Lokalni izbori i referendum su takođe suspendovani. Vanredno stanje je neograničeno, što izaziva zabrinutost zbog diktature i autoritarne vladavine. Gazeta.pl situaciju naziva “korona pučem”, jer Orban sada ima potpunu, nedeljivu vlast nad državom. Usvojeni nacrt zakona takođe uvodi kaznu do pet godina zatvora za one koji šiire “laži”, ciljajući uglavnom na nezavisne medije i novinare. Iznenađujuće je da je odgovor EU do sada bio prilično blag. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen objavila je kratku izjavu u kojoj se osvrće na to kako hitne mere ne treba preduzimati na štetu osnovnih principa i vrednosti, međutim, nije direktno spomenula ni Mađarksu, ni Orbana.
Češka Republika: Poverenje je dobro, ali je kontrola još bolja
Prema Lidovkiju, izgleda da među češkim parlamentarcima nema konsenzusa oko Orbanovog novog zakona, jer neki smatraju da je u Mađarskoj situacija strašna i da vodi ka diktaturi, dok drugi kažu da članstvo u EU znači da Orbanu treba verovati i da bi Evropski parlament trebalo da se fokusira na finansijsku pomoć za države članice tokom krize. U članku se ističe da dekret za hitne slučajeve oličen u pomenutom zakonu, izgleda drastično u poređenju s drugim merama u zemlji, jer prodavnice i restorani mogu ostati otvoreni do 15 sati, a građani ne moraju da nose maske. U međuvremenu, neki češki poslanici zauzeli su snažno stajalište o tom pitanju. Evropska poslanica Radka Maksova poslala je žalbu Evropskoj komisiji, navodeći da mere za hitne slučajeve moraju slediti određena pravila. Ovaj zakon je međutim osmišljen tako da Orbanu omogućava gotovo sve. Jedan drugi, evropski poslanik, Aleksandr Vondra, se ne slaže i smatra da EU trenutno ima druge stvari na koje treba usmeriti pažnju i da će drakonski zakoni koje trenutno sprovode države članice uskoro biti nepotrebni i da će se tada sve vratiti u normalu.
Belgija: Diktatura(ori) u nastajanju?
Le Vif istražuje kako je mađarski premijer jednu državu članicu EU pretvorio u diktaturu. Iskoristivši krizu usled koronavirusa, Viktor Orban je ojačao svoju moć produžavanjem vanrednog stanja i omogućavanjem da dekretima suspenduje primenu određenih zakona. Iako tvrdi da će zakon garantovati zdravlje i bezbednost građana, njegov zakon takođe uvodi teške zatvorske kazne: 5 godina za širenje lažnih vesti i 8 godina za nepoštovanje mera zadržavanja. Prema Le Vifu, najviše zabrinjava činjenica da zakon nije predvideo kad prestaju ove mere, tj. nema vremenskog ograničenja. Bez ikakve snage da se suprotstavi Orbanu, Mađarska je sada formalna diktatura. Situacija u Mađarskoj otvara širu raspravu o slobodama koje su stavljene na stranu u ime zadravstvene zaštite. Većina država u EU primenjivala je zakone o vanrednim situacijama da bi sprečila širenje virusa, ali neki političari bi mogli da iskoriste ovaj krizni period kao priliku za jačanje i zloupotrebu svoje moći.
Nemačka: Mađarsko obrazovanje u problemu
Iako su ove nedelje sve oči bile uprte u Orbanov novi kontroverzni zakon, Dojče Vele objavljuje članak koji podseća na novi mađarski školski program koji je mađarski premijer predstavio u januaru i čije se pokretanje planira za jesen. U članku se ističe kako je mađarski školski sistem na ivici kolapsa, pošto je modernizacija sistema odlagana godinama. Izbijanje KOVID-19 sada je zaustavilo obrazovanje u zemlji, jer su škole zatovrene, a državna platforma za online učenje i internet konekcija redovno pucaju. U međuvremenu, nastavnici žestoko kritikuju predloženi novi nastavni plan i program koji se fokusira na nacionalizam i ponos, promoviše antisemitizam, meša mitove sa činjenicama, prikazuje autoritarne vođe u pozitivnom svetlu i briše mađarske ratne poraze iz knjiga. Kritičari strahuju da će nastavni program iskriviti poglede učenika na istoriju i odvratiti kritičko mišljenje. Oni sumnjaju da Fides koristi škole kao bojno polje u onome što se u članku opisuje kao “kulturni rat”, jer vladajuća stranka nastavlja sa centralizacijom i kontrolom obrazovnih i kulturnih institucija u Mađarskoj.
