U utorak 1. septembra održana je prva u nizu online debata pod nazivom ’’EU bliža građanima – Šta je EU za vas?’’ sa ciljem davanja doprinosa boljoj komunikaciji sa građanima i građankama po pitanju stvaranja realne slike o evropskom putu Srbije, kao i perspektivi za članstvo u EU.

Učesnici debate, koju je moderirala Zvezdana Kovač, sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, složili su se oko činjenice da vlada izvesna doza neinformisanosti građana i građanki, ali i prisustvo snažnih stereotipa, po pitanju benefita koje sa sobom donosi članstvo u EU. Još jedan od zaključaka bio je da organizacije civilnog društva, iako značajno doprinose razbijanju stereotipa i informisanju javnosti, ne mogu i ne smeju biti same u tom procesu, već i da na državnom nivou treba da postoji jasna i nedvosmislena politika, koja će se sprovoditi na jeziku razumljivom za sve.

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji smatra da sa građanima i građankama Srbije bolje komuniciraju evroskeptici, negujući stereotipe, ali da je u isto vreme, mnogo neopredeljenih i zbunjenih kontradiktornim informacijama iz medija.

Informisanje građana o Evropskoj uniji nije posao koji se završava, već je nešto što treba neprestano da traje. Tačno je da veliki broj građana Srbije ne razume najbolje šta EU integracije tačno podrazumevaju, ali krivica nije na njima. Vlade drugih istočnoevropskih zemalja su umele da konzistentnom politikom objasne svojim građanima dobrobiti članstva i one su danas članice EU. Dakle moguće je,  rekla je Dragojlović.

Profesor Duško Radosavljević, sa Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu, se složio sa konstatacijom da bi sva ministarstva i vladina tela trebalo da usmere svoj rad u pravcu EU integracija.

Ja često razgovaram sa studentima i mladim ljudima i kada pričate sa njima privatno, kada steknete njihovo poverenje, vi vidite da su oni u potpunosti svesni i da znaju benefite EU. Međutim, u javnom diskursu to nije uvek poželjno, pa se onda javno ne izjašnjavaju. Mi živimo kao homo duplexi, dodao je profesor Radosavljević, iznoseći stav da je Evropska unija skup normi i standarda i kao takva, jedna velika šansa za demokratizaciju našeg društva.

“Imamo institucije države koji su u obavezi da se bave procesom proširenja, medije koji prenose građanima kako proces teče, ali je komunikcija između građana i institucija nedovoljna” potvrdila je Aleksandra Đurić Bosnić, Direktorka Centra za interkulturnu komunikaciju u Novom Sadu. Debate o pristupanju EU mahom se vode u zatvorenim krugovima i ne postoji adekvatna komunikacija između evroskeptika i onih koji shvataju kakve mogućnosti sa sobom nosi članstvo u Evropskoj uniji, smatra Đurić Bosnić. “Naš cilj bi morao da bude prevazilaženje tih granica i dopiranje do onih koji misle drugačije, pa i potpuno suprotno”, rekla je.

Građani i građanke Novog Sada učestvovali su u snimanju videa, prikazanog na debati, u kome su izneli svoje mišljenje o tome šta za njih predstavlja Evropska unija i vide li Srbiju u njoj. Neki opšti zaključak bio je da se kroz njihove odgovore provlači nedoumica po pitanju nacionalnog identiteta i interesa.

Online debata je održana u okviru serije Evropske priče 2.0 u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, uz saradnju sa EU info centrom. Do kraja 2020. godine biće održano još četiri ovakve debate.