U utorak 20. oktobra održana je treća u nizu online debata pod nazivom ’’Agenda povezivanja za Zapadni Balkan – značaj za Srbiju’’. Tom prilikom govornici su, između ostalog, razmatrali koji su izazovi za Srbiju u primeni projekata i inicijativa, kakva je očekivana korist od upravo objavljenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kao i kako o tome bolje informisati građane u regionima i gradovima Srbije, kao što je Kraljevo – važno železničko i putno čvorište.
Debatu je otvorila Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji rečima da u javnosti dosta zabune stvara veliki broj dokumenata i nedovoljno informacija o Agendi povezivanja. Imamo Agendu koja je lansirana u okviru Berlinskog procesa, pa je preuzeta 2018. godine i predstavljena kao jedna od vodećih inicijativa u okviru nove Strategije proširenja EU.
Nakon kraćeg uvoda, obratio se i gospodin Ingve Engstrom, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji, kao jedan od učesnika u stvaranju Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Pokušajući da prikaže vezu između Agende povezivanja i novopredstavljenog Investicionog plana, Ingve Engstrom je izjavio da poboljšanje povezanosti EU i Zapadnog Balkana, ali i unutar Zapadnog Balkana je jedna od ključnih poluga privrednog rasta koji donosi opipljive koristi, kako građanima Srbije, tako i čitavom regionu.
Prepoznavanje ovih koristi je veoma bitno i Unija je zato odlučila da investira u povezanost. Prethodna Komisija je 2015. godine kroz grantove obezbedila čak milijardu eura, kako bi pratila Agendu za povezivanje sa Evropskom Unijom. Do sada, kroz grantove smo investirali 200 miliona eura u Srbiju, a samo u transport 30 miliona, dodao je Engstrom.
Govoreći o planovima i projektima u domenu saobraćaja, koji su dominirali Agendom povezivanja, Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice naglasio je cilj čitave zajednice – potpuna integracija transportnih tržišta svih članova.
Prvi prioritet nam je železnica! Investiranje u železnicu, oporavak postojećih železničkih linija… ako želimo da obnovimo region, železnica je apsolutni prioritet. Sem toga, to je jedan od najzelenijih vidova transporta, što je i potvrđeno u Investicionom planu Evropske komisije. Srbija igra ključnu ulogu jedne od najvećih zemalja u regionu, a Koridor 10 smatra se pravom kičmom Zapadnog Balkana, kad je u pitanju železnica, odgovara dalje Zakonjšek.
Ističe bezbednost na putevima kao drugi prioritet Transportne zajednice, jer je broj stradalih na putevima u Srbiji značajno veći nego u EU. Sledeći prioritet je olakšavanje transporta i smanjenje gužvi na graničnim prelazima. Među prioritetima su i putevi, tj. njihov kvalitet i otpornost na oštećenje i klimatske uslove.
Predsednik Regionalne privredne komore za Moravički i Raški administrativni okrug, Zvonko Tufegdžić, složio se sa činjenicom da je železnica najznačajniji investicioni projekat koji će pomoći da privreda izađe iz stagnacije. Otvaranje savremene železnice, koja će koridorima imati vezu sa lukama na Jadranskom, Egejskom moru, Dunavu, omogućiće da privreda uzme novi zamah.
U ovom regionu postoje gotovo sve privredne grane. Najveće koristi od investicija imaće upravo stanovništvo, koje će biti zapošljavano, jer će nova, snažna železnička infrastruktura dovesti nove investitore. Najveći benefit se očekuje u metalskoj industriji, koja ima i najviše problema u transportu, zatim auto industrija, rudarstvo, drvna industrija… ne smemo zaboraviti ni tri turistička mesta prve kategorije: Vrnjačka Banja, Kopaonik i Zlatibor. Nesmetani putnički saobraćaj sigurno će dovesti i do razvoja turizma u ovom okrugu, kaže Tufegdžić.
Gligo Vuković, ekspert za energetiku iz Delegacije EU u Srbiji ističe da je Srbija jedina zemlja u Evropi, koja se graniči sa čak 8 država, a da pritom, nema izlaz na more. Ova dva argumenta dovode do zaključka o izuzetnom značaju Agende povezivanja za Srbiju.
Connectivity programi su tu da omoguće podršku razvoju komponencije u energetskom sektoru, održivu povezanost u regionu i zelenu tranziciju. Jedan od primera projekata, koji to treba da omoguće je Transbalkanski električni koridor. Njegov cilj, sam po sebi, nije samo postaviti nove dalekovode, koji će povezati sever-jug-istok-zapad nego upravo da pomogne razvoj obnovljivog sektora, jer se očekuje da će u regionu Vojvodine biti najviše investicija u obnovljive izvore, pre svega vetrogeneratore, komentariše Vuković.
Po rečima Aleksandra Kovačevića, višeg gostujućeg saradnika Oksfordskog Instituta za energetske studije, Srbija ima jako veliki intenzitet emisija ugljen dioksida u odnosu na nacionalni proizvod. Nalazimo se u situaciji gde je neophodno ići ka dekarbonizaciji energetskog sektora, koji je najveći emiter CO2 u Srbiji.
Agenda povezivanja ovakvu privredu Srbije, kakva je zatečena sa problemom niske energetske efikasnosti, povezuje sa tržištima gde je efikasnost znatno viša. Mi gradimo transportnu infrastrukturu. Naravno, postoji namera da se ta infrastruktura koristi, Korišćenje implicira povećanje potrošnje energije. Kakva će to energija biti? Iz kog izvora će doći? Ako će doći iz obnovljivih izvora, biće potrebnee investicije. Kako do toga? zapitao se Kovačević i svima dao temu za razmišljanje.
Online debata je održana u okviru serije Evropski razgovori 2.0 u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, uz saradnju sa Delegacijom EU u Srbiji. Do kraja 2020. godine biće održane još dve online debate.