Da li Zapadni Balkan i proširenje EU mogu biti na listi prioriteta francuskog predsedavanja, kakav je potencijal za postizanje promena u politici EU i sa kojim ograničenjima se suočava predsedavajući, bila su pitanja današnjeg panela “Predsedavanje EU: Izazovi i očekivanja”, koji je organizovao Evropski pokret u Srbiji uz podršku Francuskog instituta u Beogradu.
U uvodnom delu panela, Kristijan Luken (Christian Lequesne), profesor političkih nauka na Pariskom institutu političkih nauka i glavni i odgovorni urednik Evropske revije međunarodnih studija (ERIS), govorio je o nekim prioritetima francuskog predsedavanja Evrospkom unijom, apostrofirajuci značaj ekonomskog osnaživanja iz zvaničnog slogana Oporavak, moć i privrženost .
“Brojne su prednosti ulaska u Evropsku uniju, poput povećanog obima trgovinskih razmena, podsticaja rasta BDP-a, većih plata, penzija i slično. Međutim, Evropskoj uniji je potrebna jedna snažna, demokratska Srbija koja je uspešno sprovela reforme institucija. Pre svega zato što je Srbija jedna velika zemlja na Zapadnom Balkanu koja može imati potencijal da postane faktor stabilnosti na eksternim granicama EU, što je Evropskoj uniji veoma bitno”.
Profesor Luken je istakao i značaj komunikacije i vidljivosti kada se radi o EU i njenim vrednostima i rekao da odnos EU i Srbije i Zapadnog Balkana treba da bude dvosmeran. Ne radi se tu samo o finansjiskoj pomoći koju pruža EU, već o saradnji koja treba da postoji u obalsti bezbednosti, borbe protiv korupcije i slično. ” Srbija je potrebna Evropskoj uniji, jer može biti potencijalan faktor stabilnosti na njenim eksternim granicama”, rekao je profesor Luken.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Ivan Vujačić, rekao je da se Srbija trenutno nalazi u pat-poziciji kada je reč o evropskoj integraciji, ističući da se proširenje trenutno ne nalazi na listi prioriteta Evropske unije.
“Činjenica jeste da Evropskoj uniji predstoji reforma njene politike i institucija, čime je pitanje proširenja gurnuto u drugi plan. Sa druge strane, Srbija ništa ne preduzima kako bi se nastavio proces evropskih integracija. Uopšte nije bitno koliko se klastera otvori, već koliko je Srbija sposobna da ih zatvori. Dodatan problem predstavlja nedostatak objektivne dvosmerne komunikacije između Evropske unije i građana Srbije, koji se nalaze u ubeđenju da su nam glavni i jedini strateški partneri Kina i Rusija”, kazao je Vujačić i dodao da nedovoljna informisanost o prednosti članstva u Evropskoj uniji predstavlja jedan od glavnih uzroka skeptičnosti građana.
Novinarka i bivša dopisnica Rojtersa, Julijana Mojsilović, smatra da su kandidati za članstvo često u nedoumici u vezi sa onim šta mogu da očekuju prilikom ispunjenja uslova za ulazak u Evropsku uniju.
“Često se proces EU integracija svodi na neki vid transakcione diplomatije. Međutim, to nije dobro rešenje, budući da kandidati za članstvo analiziraju iskustva drugih zemalja iz okruženja. Recimo, Severna Makedonija se odrekla svog prethodnog imena da bi postala članica NATO-a i počela pregovore o ulasku u EU. To, međutim, nije dalo konkretan rezultat” kada se o evrointegracji radi, rekla je Mojsilović.
Panelisti su zaključili da je potrebno uložiti napore u preciznije definisanje zahteva Evropske unije kada je reč o procesu integracija, kao i da je neophodno unaprediti nivo dvosmerne komunikacije između EU i građana zemalja kandidata u cilju sticanja što objektivnijih informacija o prednostima članstva.
Ovo je bio četrvrti panel iz serije “Randevu u Evropskoj uniji” koju Evropski pokret u Srbiji realizuje uz podršku Francuskog instituta i ambasade Republike Francuske.