Pomirenje je dugotrajan i veoma osetljiv proces i pokazuje da je važna uloga političkih lidera zemalja koje ulaze u taj proces, lidera nacionalnih manjina i većinskih naroda u zemljama kojima smo se bavili u ovom projektu, reči su gospođe Jelice Minić, potpredsednice Evropskog pokreta u Srbiji, kojima je otvorila konferenciju ”Zajedničko prevazilaženje prošlosti”.
Konferencija je organizovana u formi dve panel diskusije, sa ciljem predstavljanja konkretnih ideja i predloga, zasnovanih na identifikovanim dobrim praksama zemalja Višegradske grupe, a koje mogu poslužiti poboljšanju procesa pomirenja u zemljama Zapadnog Balkana.
Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, Tobias Flesenkemper, u svom uvodnom izlaganju podvukao je važnost uspostavljanja novog pristupa razmatranju i izučavanju istorije u obrazovanju mladih. Kao veliki problem navodi činjenicu da mladi sa prostora Zapadnog Balkana, rođeni nakon ratova 90-ih, o istoriji ne uče od istoričara, već su pod znatnim uticajem medija (televizije, društvenih medija).
Primer pomirenja između Poljske i Nemačke, prepun uspona i padova, predstavio je Adam Balcer, istraživač Instituta WiseEuropa iz Varšave, rečima da njihov primer može biti veoma interesantan za zemlje Zapadnog Balkana, čiji politički lideri mogu zloupotrebiti osetljivo pitanje istorije, radi izazivanja napetosti. Između ove dve zemlje bilo je dosta sukoba, ali njihove odnose krasi i velika količina koegzistencije.
Govoreći o primeru pomirenja Slovačke i Mađarske, direktor Slovačke asocijacije za spoljnu politiku, Tomaž Stražaj objasnino je da pomirenje nije jednostrani proces, kao ni proces koji traje jednokatno. Naglasio je da zemlje zapadnog Balkana mogu da slede pozitivne primere, ali ih ne mogu kopirati.
Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fonda) Igor Novaković izneo je rezultate svoje studije na primeru odnosa Srbije i Mađarske , koji je posebno zanimljiv, s obzirom na to da je Srbija zemlja Zapadnog Balkana, a Mađarska je članica Višegradske grupe. Naveo je da je učinjen suštinski pomak u procesu pomirenja iz kojeg se mogu izvući mnoge preporuke.
U drugoj panel diskusiji, razmatrao se proces pomirenja Srbije i Albanije. Učesnici panela bili su Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Republike Srbije i Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Prema rečime gđe Minić, slučaj Srbije i Albanije najlakši je od svih prethodno navedenih. Ove dve zemlje razvijaju veoma dobru ekonomsku i saradnju u oblasti turizma, što stvara prostor za dalju saradnju i povezivanje.
Projekat Od Varšave do Tirane: Zajedničko prevazilaženje prošlosti‘ realizovali su Evropski pokret u Srbiji, EUROPEUM Institut za evropsku politiku iz Češke, Istraživački centar Slovačke asocijacije za spoljnu politiku, mađarski Institut za spoljne poslove i trgovinu, Institut WiseEuropa iz Poljske i Akademija za evropske integracije i pregovore iz Albanije, uz podršku Međunarodnog višegradskog fonda.
