Tragičan događaj u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, izgubljeni životi osmoro dece i čuvara škole, povređeni đaci i nastavnica, teško su nas pogodili. U zemlji u kojoj dve trećine građana ima osećaj besperspektivnosti, ovakav događaj je, nažalost, bio očekivan. Izgubljeni mladi životi ne mogu biti vraćeni, ali se mora učiniti sve da se ništa slično, ne ponovi.
I u ovako teškim i tragičnim trenucima za Srbiju, vlast, nažalost, ne prestaje da populističkim izjavama i proizvoljnim ocenama šokira, produbljuje podele i dovodi građane u zabludu. Vlast koja zarobljavanjem institucija, gušenjem slobode medija i izražavanja, promovisanjem govora mržnje i netolerancije, oblikuje javno mnjenje, kreirajući dominantan osećaj teskobe, mora da preuzme odgovornost.
Oštro osuđujemo izjavu ministra obrazovanja Branka Ružića koji, umesto da ponudi ostavku, za ovakav događaj okrivljuje „kancerogeni uticaj interneta, video igrica i zapadnih vednosti“. Koriščenje novih tehnologija nema nacionalni i geografski predznak, ima svoje prednosti, kao i mogućnosti zloupotrebe o kojima dobronamerna, posvećena i demokratska društva sistemski vode brigu. Škole, kako je ministar Ružić i sam rekao, nisu izolovana ostrva, one su slika društva koje ih oblikuje.
Žalosno je da se i ovako tragičan događaj koristi u dnevnopolitičke svrhe, da se ponovo kreira lažna slika o zajednici društava čiji je Srbija prirodan deo i u čijoj su osnovi univerzalne ljudske vrednosti. Pitamo se šta još treba da se desi kako bi vlast prihvatila da u borbi za rejting nije sve dozvoljeno, da je vreme da se na televizijama s nacionalnom frekvencijom stane s rijaliti programima koji promovišu agresiju i nasilje, da predsednik države koji ima najveći uticaj u društvu počne da promoviše kulturu dijaloga, neguje kulturu međusobnog uvažavanja i razumevanja, a ne teskobe i straha.
Sve dok živimo u strahu, bez mogućnosti i prava da se razvijamo kao slobodni ljudi, ovako tragičan događaj može biti samo jedan u nizu.
